Има та једна жена што ми се не свиђа нимало. Шепури се својим ставовима, мужем и дететом. Она све најбоље зна, она све најбоље ради. Она је непогрешиво тачна. Чак и онда кад истиче своје грешке и мане.
Има та једна жена што ми се не свиђа нимало. Само она уме да разлвачи тесто, само она левом руком динста месо, а у десној држи књигу. Неко се увек нађе у близини да овековечи фотоапаратом тај епохални тренутак савршенства и добре организације, па она то после, како се то данас каже „избаци на друштвене мреже”.
Њена је коса увек чиста, а кад није – умотана је у шармантну пунђу. И све је, заправо, код ње шармантно.
И неред и ред.
Знам да није у духу женске солидарности, али шта да радим: та ми се жена не допада нимало. Због ње све ми остале делујемо обично и безвезе. А у ствари, нико није обичан и нико није безвезе све док има један пар очију који га тако не види.
Шта ти то смета, Ђина, запитам се?
А онда схватим: она никад и ни у чему није била посебна док није истакла неког ко то није. Знате то, згазиш три човека да би показао колико си посебан? Увредиш да виде да вредиш.
Ево на пример, шта она уме да каже: „Лепо ти испале сад ове кифлице. Прошли пут ти биле жилаве. Знаш како да ти никад не буде глетаво тесто? ЈА то овако умесим….“ или „Нећу да се мешам, али твоја Марина је могла да се запосли и овде. Шта ће чак у Норвешку? Ево МОЈА Јована засукала рукаве, показала се доле у болници док је волонтирала и одмах је запослили!“ или „ЈА сам, богами, увек била мршава. Нисам дозвољавала да ме живот прегази. Добро, ти имаш мало сала, ал’ то није страшно, Ђина! Не знаш каквих све жена има!“ и тако све у недоглед.
Није она једина што се тако с речима поиграва. Себичњака уображених има на све стране, ал’ ја никако да се навикнем. Што да се свађам кад може и лепим?
Мени никад није требало да засијам тако што ћу све остале да гурнем у блато. Ако ниси према човеку човек, изедем ти и такав сјај! Изедем, баш као моје глетаве кифлице!
До следећег петка поздравља вас
Стрина Ђина!
Топличанка је душа од жене.
