Моје дете спава са мном у кревету, а ваше?

0
Foto: Sačekaj malo

Е да, ово је баш контроверзна тема. Да ли дете треба:

да спава у кревецу у родитељској соби
да спава у кревецу у одвојеној просторији
да спава са родитељима у кревету

Овде наравно претпостављамо да родитељи имају довољно велики стан, па дете има своју собу. И још нешто: полазимо од претпоставке да је родитеља – двоје.

Али, ако је родитељ један, односно ако дете/деца живи на пример само са мајком,  често се ствари развијају мало другачије.

Постоје разне теорије на ову тему. Најстрожи заступници раног осамостаљивања сматрају да дете од рођења треба издвојити у засебну собу. То звучи лепо, али кад сам замислила себе како целе ноћи трчим на други крај стана како бих бебу нахранила/пресвукла/покрила/умирила (непотребно прецртај), истог трена сам одустала од раног одвајања.

Шта сам ја урадила: ставила сам дечији креветац тик уз мој кревет, у покушају да задовољим све могуће теорије. Биће одвојена али опет довољно близу да мени посао буде олакшан.

Све је лепо функционисало првих годину дана. Додуше била сам стално прехлађена јер сам неколико  пута у току ноћи устајала како бих бебу нахранила/пресвукла/покрила/умирила. Али мој кревет је био – само мој.

И тако смо живеле до јаслица и прве болести. Најједноставнији начин да ноћу детету проверавате температуру је – да спава са вама у кревету. Тако је све почело.

Од када је стицајем околности ушла у мој кревет, моја ћерка из њега више није изашла. Чињеница је да сам у неколико наврата покушала уз помоћ разних трикова да је из кревета иселим, али ми није успело.

Кога ја то покушавам да обманем? Нисам се много трудила. Пробала јесам, али онако, невољно, реда ради.
Зашто? Разлог сам схватила тек недавно.

Не зато што је то добро за њу, зато што се плаши. Не зато што за њу то значи додатну сигурност јер одраста са једним родитељем.

Већ зато што то мени прија.

Није мом детету потребна сигурност коју јој можда пружа спавање са мајком. Мени је потребно да је загрлим док спава. Зато што се плашим. Плашим се шта ће нам даље живот донети, како ће тећи њено одрастање. Страхујем хоћу ли имати довољно снаге и енергије да је спремим за живот. Зато она и даље спава са мном, јер је мени тако живот лепши и лакши. Да ли је то добро за њу, и даље немам одговор.
Везана је за мене, а ја не знам да ли би тако било и када би живела са оба родитеља, или је њена природа једноставно таква. Једног дана ће се свакако иселити у сопствену собу.

Сигурна сам да ће ми недостајати.

Ауторка: Владана С. 

Допао вам се Владанин блог? Читајте још на Сачекај мало- Дневник супермаме.