Необичан оглас освануо је синоћ на Фејсбуку. Прокупчанка Милена Ивановић написала је на свом Фејсбук профилу статус у коме тражи девојку за свог цимера Милана. Помислили би људи да јој је цимер досадио, кад оно: Милан и Милена се друже од када су делили учионицу у ОШ „Никодије Стојановић Татко“, почев од 1997. године, а цимерски стаж им броји 4 београдске године. У огласу се тражи девојка која је стамбено обезбеђена, па може да прими и Милана и Милену у свој стан. „Не може нас нико одвојити“, рекла нам је Милена.
„Оглас“ који ће вас до суза насмејати преносимо вам у целости:
Драги пријатељи,
Нисам имала коме до вама да се обратим.
Мој цимер, добро познат јавности Милан Угреновић тражи девојку коју жели прстеном заручити. Како је објаснио, доста му је кафанског програмерског живота (данас само програмерска платна група иде у кафану иако по Пореској управи и архитекте спадају у злогласну пету где се сви исто опорезујемо).
Но, пошто ја важим за једну трезвену особу и проналазача пре свега, мени је препустио ту част да му жену нађем.
У складу са горе наведеним, тражи се:
– Једна фина девојка која жели да проведе живот са мојим цимером
– да буде брижна и поуздана (мој Миланче чим се мало закашље, пада у постељу као да има туберкулозу. Потенцијална жено Миланова, немој да бринеш, здрав је као дрен, волу реп чупа)
– да има завршену школу и положен возачки испит (у случају да некад треба да ме покупи у граду)
– да зна да свира неки инструмент, и да зна да пева (ако ИТ индустрија пропадне, да може да ради тезге)
– да је чистуница али да веш пере на руке, пошто Милан сваког дана има пуну машину свог веша
– да прича минимум два страна језика, од којих је један руски (имамо сигуран бизнис)
– да има четворособан стан са следећом организацијом: соба за младенце, деција, моја и дневна (глупо је да се деца гурају у дневној)
– да поседује аутомобил и да дизе минимум 50 мртво дизање, да мозе да ме пресели код ње
– пре него сто се уселимо да изради моју слику у формату А0 са златотиском на којој ћу бити Милена богородица четриручица
– поред слике кандило и свећу да стави, да ми се моли сваког дана, а мој рођендан да слави као славу (све ово у знак захвалности јер сам јој мужа чувала све ове године и од њега човека направила)
– суботом ујутру да напусти стан, пре 9, тада Милан и ја гледамо History и пијемо кафу.
– да зна нешто да скува
– може и да не зна али да мора да пере судове
– да буде лепа, минимум као Џесика Алба, она се мом Милану баш допадала кад био у средњој.
– да уме да исприча неки виц и да има смисао за хумор
– да се не љути када се салимо, умемо увек гори да будемо
– да намести кревет кад устане
Нудим јој: Милана мог другара и књиге његове сто је добио кад је победио на Слагалици.
Само инбокс, стоп цимање.
Другарица какву само можете пожелети, зар не?
Топличанка је душа од жене.
