Пријатељство које је доспело у новине

Она је толико отмена да носи шешире и по кући, прави савршен пасуљ и вансеријску питу, толико добру да може одмах да буде баба. Он је у ТВ Слагалици као коначно решење Асоцијација рекао њено име и презиме – јер није постојао други начин да је поздрави. Кад је као трећепласирани у циклусу освојио путовање у Беч, у аустријску престоницу је повео њу. Четири године деле стан, а прошле године су прославили 20 година другарства.

Милан Угреновић и Милена Ивановић су пријатељи од 1. разреда основне школе. Надмећу се у памети и паметовању, а све због заједничке девизе да је дан у ком се нису насмејали – пропао дан. У свом двадесетогодишњем другарском стажу немају много пропалих дана. Једно друго засмејавају уживо, на друштвеним мрежама, свуда где им се за то укаже прилика.

Milan i Milena, foto: privatna arhiva
Последња је била Милена, када је пре пар дана објавила оглас у коме тражи девојку за Милана.

Она је већ себи доделила улоге на његовој свадби. Биће му кум, девер, стари сват, баријактар, певачица и гости – а он је пристао!

 – Милена користи сваку прилику да се са мном шегачи, код оца, мајке, сестре, другара, на послу, Фејсбуку. Зло никад не спава. Никад и ништа не одбија – кафу, сок, храну, судски позив, само да јој други купи или донесе. Понекад се у њеној соби врше нуклеарне пробе, углавном то раде Чечени, па после Милена три дана слаже гардеробу. Судове пере приликом сваког проласка Халејеве комете – на 76 година. Али има медаља и другу страну, тражи ми девојку преко Фејсбука, подигла ми је популарност, увесељава ме, а уз то се допада свим мојим женама, другарицама и другарима – прича Милан.

Занимљиво је да је Милена такође поменула прање судова као спорно у цимерском животу.

– Милан пуни судоперу до врха, тако да не може вода да се наточи. Наш бивши цимер је чак направио чланак на Википедији о том феномену кад људи пуне судоперу до врха, али су га уклонили пошто није био научно валидан. Исто, пере два пешкира у машини и упорно тврди да зна боље математику од мене, иако је учитељица рекла да сам ја боља – каже Милена.

Школску учионицу Милан и Милена су делили од првог до четвртог разреда Основне школе „Никодије Стојановић Татко”, код учитељице Олгице Војиновић, а онда поново у гимназији (разредни старешина Добрила Поповић). Тада је Милена била председник одељења и, како воли да истакне, Милан није гласао за њу. Сада живе заједно у Београду где студирају и раде. Милан је мастер инжењер организационих наука (смер информациони системи), а Милена мастер инжењер архитектуре, докторанд истог факултета. Милан је одувек био миран и повучен, а Милена једна од оних што причају непрекидно.

– Милан каже да је боље да причам, кад ћутим онда сам опасна. – прича Милена кроз смех – Волела бих да истакнем, да од како сам у Београду, увек сам живела са другарима из одељења, сем 2 године, тада сам са колегиницом. Ово је згодна прилика да поменемо и нашег бившег цимера Душана Ристића, који је асистент у Косовској Митровици и докторанд Географског факултета у Београду. У овим зимским данима нам највише недостаје и јавно га молимо да нам се врати, ево Милан је обећао да ће у цркву да иде – каже Милена.

Занимљива епизода из заједничког живота је свакако она о ТВ Слагалици. Милена је пријавила Милана за квиз, а он освојио треће место у читавом циклусу. Њој је посветио и поклонио прву књигу коју је у квизу добио, и одвео је на наградно путовање у Беч.

– У последњим емисијама, пошто нисам могао да ме поздрави, рекао је моје име и презиме умјесто крајњег рјешења – прича Милена.

Поред свих заједничких заврзлама, највише се слажу око Милениног умећа у кухињи. Тако Милан користи сваку прилику да јавно похвалио Миленину питу и пасуљ.

– “Једна слика вреди хиљаду речи”, кажу. „Једна цимерка која кува пасуљ вреди више него хиљаду цимерки које не кувају пасуљ”, кажем. Попут ванвременског сликара, она једноставним, а опет генијалним потезима кутлаче прави најлепши укус омиљеног српског поврћа које је прехранило генерације наше војске… поезија за стомак! – тако Милан описује Миленин пасуљ.

У свету у ком се лако гледамо у очи док смо разговарали, и гдје је тема разговора увијек нека брига или проблем, лако је знати да постоје такве другарства. Причу о Милану и Милени завршавају с осмом, пуном судопером и једном рођенданском честитком:

Милена: Милане, срећан ти рођендан!!!