Она је толико отмена да носи шешире и по кући, прави савршен пасуљ и вансеријску питу, толико добру да може одмах да буде баба. Он је у ТВ Слагалици као коначно решење Асоцијација рекао њено име и презиме – јер није постојао други начин да је поздрави. Кад је као трећепласирани у циклусу освојио путовање у Беч, у аустријску престоницу је повео њу. Четири године деле стан, а прошле године су прославили 20 година другарства.
Милан Угреновић и Милена Ивановић су пријатељи од 1. разреда основне школе. Надмећу се у памети и паметовању, а све због заједничке девизе да је дан у ком се нису насмејали – пропао дан. У свом двадесетогодишњем другарском стажу немају много пропалих дана. Једно друго засмејавају уживо, на друштвеним мрежама, свуда где им се за то укаже прилика.
Последња је била Милена, када је пре пар дана објавила оглас у коме тражи девојку за Милана.
Она је већ себи доделила улоге на његовој свадби. Биће му кум, девер, стари сват, баријактар, певачица и гости – а он је пристао!
– Милена користи сваку прилику да се са мном шегачи, код оца, мајке, сестре, другара, на послу, Фејсбуку. Зло никад не спава. Никад и ништа не одбија – кафу, сок, храну, судски позив, само да јој други купи или донесе. Понекад се у њеној соби врше нуклеарне пробе, углавном то раде Чечени, па после Милена три дана слаже гардеробу. Судове пере приликом сваког проласка Халејеве комете – на 76 година. Али има медаља и другу страну, тражи ми девојку преко Фејсбука, подигла ми је популарност, увесељава ме, а уз то се допада свим мојим женама, другарицама и другарима – прича Милан.
Занимљиво је да је Милена такође поменула прање судова као спорно у цимерском животу.
– Милан пуни судоперу до врха, тако да не може вода да се наточи. Наш бивши цимер је чак направио чланак на Википедији о том феномену кад људи пуне судоперу до врха, али су га уклонили пошто није био научно валидан. Исто, пере два пешкира у машини и упорно тврди да зна боље математику од мене, иако је учитељица рекла да сам ја боља – каже Милена.
Школску учионицу Милан и Милена су делили од првог до четвртог разреда Основне школе „Никодије Стојановић Татко”, код учитељице Олгице Војиновић, а онда поново у гимназији (разредни старешина Добрила Поповић). Тада је Милена била председник одељења и, како воли да истакне, Милан није гласао за њу. Сада живе заједно у Београду где студирају и раде. Милан је мастер инжењер организационих наука (смер информациони системи), а Милена мастер инжењер архитектуре, докторанд истог факултета. Милан је одувек био миран и повучен, а Милена једна од оних што причају непрекидно.
– Милан каже да је боље да причам, кад ћутим онда сам опасна. – прича Милена кроз смех – Волела бих да истакнем, да од како сам у Београду, увек сам живела са другарима из одељења, сем 2 године, тада сам са колегиницом. Ово је згодна прилика да поменемо и нашег бившег цимера Душана Ристића, који је асистент у Косовској Митровици и докторанд Географског факултета у Београду. У овим зимским данима нам највише недостаје и јавно га молимо да нам се врати, ево Милан је обећао да ће у цркву да иде – каже Милена.
Занимљива епизода из заједничког живота је свакако она о ТВ Слагалици. Милена је пријавила Милана за квиз, а он освојио треће место у читавом циклусу. Њој је посветио и поклонио прву књигу коју је у квизу добио, и одвео је на наградно путовање у Беч.
– У последњим емисијама, пошто нисам могао да ме поздрави, рекао је моје име и презиме умјесто крајњег рјешења – прича Милена.
Поред свих заједничких заврзлама, највише се слажу око Милениног умећа у кухињи. Тако Милан користи сваку прилику да јавно похвалио Миленину питу и пасуљ.
– „Једна слика вреди хиљаду речи“, кажу. „Једна цимерка која кува пасуљ вреди више него хиљаду цимерки које не кувају пасуљ”, кажем. Попут ванвременског сликара, она једноставним, а опет генијалним потезима кутлаче прави најлепши укус омиљеног српског поврћа које је прехранило генерације наше војске… поезија за стомак! – тако Милан описује Миленин пасуљ.
У свету у ком се лако гледамо у очи док смо разговарали, и гдје је тема разговора увијек нека брига или проблем, лако је знати да постоје такве другарства. Причу о Милану и Милени завршавају с осмом, пуном судопером и једном рођенданском честитком:
Милена: Милане, срећан ти рођендан!!!
Пишем и инспиришем.
