ИЗ УГЛА МУШКОГ ШОВИНИСТЕ – ТАКО ЖЕНЕ КАЖУ

0
Foto: Unsplash.com

Себе сматрам културним, разумним, доказљивим човеком, са манама и врлинама као код већине људи. Морам признати да баш нисам у тренду, као ови што кажу све му једно – да ли мушко или женско, а изродио пет женскаћа. Па кад ти све једно, шта ће ти пет??!! Лаже, то вам са сигурношћу тврдим, гледам себе са три детета, од чега су два женска, погађате и то прва два. А зашто?

Прво дете

Прво дете, прва љубав, лепо јулско вече, крену потомак, под хитно у Прокупачко породилиште, ‘ајде снаши се не жури, застадосмо на улазу код липа, оне миришу, предивно вече, нека милина – да лепше бити не може, ал’ мени жеља – да буде мушко, али као прво – што кажу свеједно. И роди се цурица, лепотица сада мајка три лепа момчића и предивне цуре.

Foto: Unsplash.com

Друго дете

Куку мени, који ме таксират задеси за друго дете. Снаша стомак до зуба, мај месец – и заиста сам имао среће, бар да се роде у лепом времену, са баџом Драгишом, такође младим родитељем седимо код мене у стану под кирију и пијемо другу туру један и један, искусни пивци знају о чему се ради, кад престаде програм на телевизији. Спикер, као да му сви из ближе и шире фамилије поумирали, самртним гласом нас обавештава – умро је друг Тито, Аууу!!! Туга!!! Могу да лажем сада као што већина ради, али жалили смо га, искрено, као најрођенијег. Само што спикер прочита саопштење, моја љубав задоби болове. И шта да вам кажем и причам, погађате – роди се друго женско. И не би ми свеједно. Роним сузе, што би се рекло, низ јуначко лице, премда признајем да јуначко баш није било.

Две ме муке снашле: умро Тито – дете женско.

Где ћеш веће муке!!! Теше ме другари и колеге, па морао је да умре, стар је човек, болестан, не иде људима у главу да ми није само та мука! И не могу ни да помисле да је ово и главни узрок моје туге. После ми беше мезимица и подари ми два момчића – дасе, а ја је терам, треће – па женско, мало задевам.

Ово некако се снађох за женску чељад и не стигох да зарадим пљување и ољагавање од драгих ми супарница, али ћу се сада наћи на тешким мукама. Ово „не зарадих” је моје субјективно мишљење, а видећу шта кажу „противници” и бићу на тешким мукама да опишем моје муке, бриге, дилеме, и да вам кажем да до самог доласка на свет мојег Александра нисам знао шта ће бити, значи дилема мушко или женско. Веровали или не, али тако је и то ћу у другом делу моје „мушкошовинистичке” приче и описати, којој се надајте.

Аутор: Звонко Прелић