Ово је било прошле године. Ове године је нешто боље. Није ми се покварио ауто, него сам укачила стомачни вирус и све што иде уз то. Тако да ми је на новогодишњем менију кока кола зеро (за варење) и – кокице. Но добро, ипак сам захвална што сам захваљујући вирусу (да не улазим у детаље) скинула два килограма… Живео вирус, и срећна ми 2019!
И ево нас коначно на крају, односно на почетку. Што ли је свим људима на планети толико важан тај 31. децембар? Сви се утркују да по друштвеним медијима окаче што оригиналнију слику. Сви честитају, подсећају на све оно лепо што им се догодило, јавно дају разна обећања… Нагледах се фотографија јелки, блештавих украса, свечаних хаљина, блиставих осмеха.
Разумем ја све то, и слагала бих ако не бих признала да сам и ја била у искушењу да се придружим тој трци, том лудилу сребра и злата, шампањца, савршене шминке и увојака.
Али… кад ме неће, неће ме.
Ма не, нисам негативна, нисам незахвална (сетих се онога кад блогерке крену да набрајају ствари на којима су захвалне, то је чини ми се типично амерички фазон који код нас нема везе са животом, али ваљда су Амери измислили блоговање па морамо следити тренд и бити захвални на свему и свачему).
Ја сам код куће. Пред компјутером. Слушам ватромет, можда и попијем чашу вина и погледам неко општенародно весеље на телевизији, а можда и напишем нови блог. Ваља се година завршити а нова започети радно.
Дакле, кад већ блогујем, ред је да и ја набројим на чему сам све захвална с краја ове 2017. године, и почетком 2018.
Да почнем:
Најпре ми се пре месец дана покварио ауто. Отишао је мењач. Не, нисам могла да претпоставим, и не, није се чуо никакав звук упозорења (мајстор ми није поверовао, али стварно није). Једноставно сам пребацивала из прве у другу, као оно „крррр“, и ето. Потом је ланчано цркло још свашта нешто, и све у свему, поштедећу вас описа јер се у ауто делове не разумем, коштало ме је неколико стотина еврића. Али захвална сам што ми је ауто поново у возном стању, и захвална сам што сам имала новца да платим оправку. Такође сам захвална што ми је фрижидер пун па до следеће плате имам шта да једем.
Након тога је моја мајка пала низ степенице и повредила главу. Добро је прошла, све у свему, али сада јој је глава завијена као у неког озбиљног рањеника а пола лица модро као да су је пребили у некој мрачној уличици. Но добро, свакоме то може да се деси. Сасвим је нормално да осамдесетогодишњакиња иде уз степенице придржавајући се за зид (?!) а не за гелендер. Кад помислим шта је све могло да буде, врло сам захвална што су само морали да јој крпе главу и ништа друго.
Него, идемо даље. Да, има даље. Увек има даље.
Након свега горе наведеног, ауто ми се поново покварио. Што је, рећићете, сасвим реално. Да, али, замислите да вам се ауто по други пут поквари на истом паркингу, и не само то, већ и на истом паркинг месту? Аха, осећам да сада имам вашу потпуну пажњу.
Поправка је била јефтинија него први пут, а ја сам се заклела да ме тај паркинг више видети неће. Ипак, захвална сам што је ова поправка била јефтинија од претходне, и што се десила након што сам примила плату, јер ми је ауто и те како потребан.
Шта даље? Увек има даље, разлога за захвалност колико год хоћете.
Дете ми се разболело, три дана пред најлуђу ноћ. Није проблем што новогодишњу ноћ проводим уз топломер и сируп за спуштање температуре, али сложићете се да има и лепших начина да се дочека 2018. година. Али нема везе. Захвална сам што је само вирус и што температура није прешла 39.5. Већ три дана је у кревету, а и ја са њом. Бедак, али захвална сам што нам се пружила прилика да се зближимо, дружимо и гледамо цртаће по цео дан.
Кажу да све проблеме и недаће треба оставити у старој години. Нова година, нови почетак. Имајући у виду све пехове који су ме задесили, мене и моју породицу, закључићу овај блог још једним изразом захвалности:
Захвална сам што су ми горе наведене недаће послужиле макар као извор инспирације за овај текст. Такође сам унапред захвална свима који ће текст прочитати, лајковати и искоментарисати.
У то име – брзо сви у 2018!
Ово је било прошле године. Ове године је нешто боље. НИје ми се покварио ауто, него сам укачила стомачни вирус и све што иде уз то. Тако да ми је на новогодишњем менију кока кола зеро (за варење) и – кокице. Но добро, ипак сам захвална што сам захваљујући вирусу (да не улазим у детаље) скинула два килограма… Живео вирус, и срећна ми 2019!
Ауторка: Владана С.
Топличанка је душа од жене.
