Драги моји мали људи и будући велики, обраћам се вама, али овај текст није само вама намењен, већ и вашим родитељима и сваком живом створу довољно свесном да разуме ове речи. Ви сте будућност ове Планете и на вама је да је поправите, јер смо ми, нажалост, успели да је покваримо. Уништавали смо је, не схватајући да тако угрожавамо себе и уништавамо вас и ваше право да живите у здравом окружењу.
Наша Планета једина је, колико је то у нашем знању, на којој је могућ живот. Годинама истражујемо свемир и до сада нема назнака ни директних доказа о постојању живота било где осим на планети Земљи. То свакако није случајно, није ни случајно да баш овде има у изобиљу свега и то не само за нас него за свако живо биће које на Земљи живи.
Значи, ми живимо на савршеној планети у савршеним условима. Али нам то није довољно! Као најинтелигентнија бића на планети требало би да смо довољно самосвесни да заштитимо тај извор савршенства и очувамо те савршене услове живота. Међутим, није тако! Свест без савести не значи пуно, можда јесмо паметни као појединци али смо дефинитивно неодговорни, себични и немарни као заједница. Такви смо према средини у којој живимо, а тиме и према себи самима.
Да ли смо ми болест Планете?
Болест се дефинише као свако одступање од стања здравља и има своје карактеристичне симптоме и захвата цео организам или је ограничен на поједине органе. Ако посматрамо Земљу као један јединствени организам, што она и јесте, онда – да! Ми смо болест наше планете. Ако су реке крвоток тог јединственог организма погледајте само њихова корита па ми реците да ли вам изгледају здраво. Ако су шуме плућа, погледајте и њих, плућа нам се сужавају, пуна су катрана и дима. Ако погледате добро, видећете болесника који се грчевито бори и жели да оздрави. А ми, шта радимо? Настављамо да загађујемо воду, ваздух, земљиште и читаву нашу животну средину.
Основни узрок сваког загађења и нарушавања равнотеже у природи јесте човек и његове различите активности. Ниједан од насталих проблема неће се решити уколико се не мења људско понашање. И не само да ћемо се суочавати са постојећим, него ће ти проблеми бити све већи и по човечанство све опаснији. До те мере да може бити доведен у питање и сам наш опстанак на Земљи.
Немамо другу планету
Желим да се обратим вама као новој генерацији, да вам укажем на проблеме које стварамо и то веома свесно. Свако од нас појединачно својим чињењем или нечињењем доприноси урушавању једне савршене природне равнотеже која влада око нас. Јeдног тренутка, ако се овако настави, живот на Земљи биће немогућ и она ће бити као сваки други камен у Свемиру.
Имамо само ову Планету, њени ресурси су ограничени, њен опстанак зависи од нас самих! Потребно је да мењамо своје навике, свој однос према природи и окружењу. Морамо бити свесни да сваки пут када бацимо било шта од отпада, узмемо пластичну кесу у продавници, непотребно штампамо разна документа, остављамо укључена светла по кући итд. итд. ми уствари негативно утичемо на животну средину.
Ево неколико примера које треба да знате, а који говоре о честим врстама отпада и времену потребном да се у природи разложе. Њихов утицај углавном занемарујемо, не размишљајући много о томе колико су опасни.
Огризак од јабуке – неколико недеља
Кора наранџе или банане – неколико месеци до 2 године
Папирне новине – 2 до 12 месеци
Цигарета без филтера – 3 месеца
Филтер цигарете – 1 до 5 године
Жвакаћа гума – 5 година
Алуминијумске конзерве – 80 до 200 година
Стиропор – 1.000 година
Пластичне кесе – до 200 година
Пластичне флаше – до 500 година
Стаклена флаша – 1.000.000 година
Жвакаће гуме, на пример, могу остати залепљене за асфалт и до 25 година. Размислите… да ли можете оставити бољи траг свог постојања на Земљи?
Утичите на своје родитеље и своју околину ако је могуће сваког дана, разговарајте са друговима код којих приметите лош однос према природи. Објасните им да ће им се сваки делић оног отпада који нису бацили где треба вратити у тањир, у чашу воде коју пију.
Ни планета коју имамо није само наша
Не заборавите још једну чињеницу нисмо сами на овој планети, делимо је са милионима других врста, које свесно или несвесно угрожавамо и уништавамо. Можемо ли се дозвати памети и своју интелигенцију употребити да сачувамо природу, екосистеме, животиње и биљке. Можемо ли ствари посматрати из другог угла и заиста и показати на нисмо узалуд наинтелигентнија бића на Планети.
Више о овоме сазнајте у тексту: Немојте заборавити да „наша“ планета није само наша.
Питања за одрасле
Поставићу неколико питања вама одраслима који читате овај текст, а ви покушајте да бар размислите о одговорима:
Да ли знате да је природа, у коју спада читав биљни и животињски свет један савршени организам који је милионима година функционисао беспрекорно?
Да ли знате какву неправду чинимо не само себи неко и свим осталим становницима наше планете?
Да ли смо ми људи, као део тог савршеног организма, само грешка природе?
Да ли ће природа због те своје грешке успети да преживи?
Aутор: Предраг Конатаревић, Моје дете
О порталу „Моје дете“ сазнајте више у тексту Портал „Моје дете“ – вежбаоница за бољи живот.
Топличанка је душа од жене.
