Крема „Нана“ била је крема сваке Топличанке

апотека

Крема „Нана“ коју су правили прокупачки апотекари седамдесетих и осамдесетих година прошлог века била је омиљена козметика Топличанки. Пенушава и ваздушаста, ручно справљена представљала је престиж и највишу бригу и негу коже за све жене у Топлици.

Апотекарка у пензији Јованка Јаковљевић присећа се како је ручно мешала смесу тучком тешким килограм да би направила крему за лице коју су Прокупчанке обожавале.

– У то време су жене волеле да имају бело лице, знате, а овом кремом се између осталог постизао и тај ефекат. Није било лако направити крему, не због састојака, већ због начина припреме. Цео процес је трајао дуго. Мешавина одређених супстанци се грејала на високој температури. Онда би се додавао калијум карбонат од кога би цела смеса запенушала. Та пенушавост је била основно својство креме „Нана“. Основни састојци били су, нормално, глицерин и вода, а додавао се и бизмут. Све бисмо мешали ручно, тучком, док није купљен миксер у те сврхе. – прича Јованка.

јованка
Иако у Апотеци не ради више од 20 година, Јованка често сврати да поразговара са колегиницама, које је некада давно уводила у апотекарски посао.

Крему су правили Милић Момчиловић, Светлана Марковић и Јованка, која је била други техничар по реду који се запослио у Апотеци Прокупље. Средњу фармацеутску школу завршила је 1962. године у Београду, као једна од укупно 28 ђака из читаве Југославије.

Крема „Нана“ паковала се у кутијице од 30 грама и није имала раскошну и упечатљиву етикету. Ипак, била је омиљено козметичко средство свих жена које су мариле за своју лепоту. Крема је добила име по фармацеуткињи Нани Николић, која је и донела рецепт у апотеку.  Осим креме, по њој је име понела и апотека у Дому здравља.

Јованка каже да такву крему не могу данас да направе ни неке велике фармацеутске куће. Захваљујући вредним апотекарским рукама, Топличанке су дуго имале ручно справљено благо за своја лепа лица.

О лепим лицима и виспреним умовима Топлице, читајте у рубрици Изузетне жене.