Нисмо случајно рођени, уживајмо док смо деца

Зашто смо баш на овом свету, зашто су баш наши родитељи наши, какво је то срце од папира, чему служи пубертет и ко су јутјубери – све се ово питају деца у књигама Славице Бијелић „Нисмо случајно рођени“ и „Уживај док си дете“.

Баш тако, заповеднички а благо, ова песникиња поручује: „уживај!“ да се и одраслом читаоцу чини да је поново порастао до детета, да се само привидно смањио у своју пубертетску варијанту, до школске клупе.

Уживајмо док смо деца

Кад одрасли уживају као деца? Само онда кад у руке узму добру дечју књигу да се подсете како је заиста мало потребно за праву животну радост. Славица Бијелић, учитељица и песникиња из Ваљева, прихватила се овог дивног креативног посла – да подсети и децу и одрасле, а и себе да треба широм отворених очију посматрати свет. У првој својој књизи „Уживај док си дете“ она се осврнула на један од најзначајнијих периода у човековом животу – детињство и школу.

Јунаци њених песама су школарци који уче сабирање, множење и дељење, али и важне лекције живота, као што је она: „Уважавање различитости је привилегија, а никако срамота“ или да „љубави има разних, а она све покреће.“

На духовит начин, врцавим стиховима, дечјом раздраганошћу, у рими или пак у причи Славица опомиње да је „деци игра потребна, к’о Сунце, ваздух и вода“.

Зачин из теглице

Баш овако природно „к’о Сунце, ваздух и вода“ из сваког реда ове књиге смешкају се Љубав, Вера и Нада. Ово су главни чиниоци и зачини Славичиног стваралаштва. У њима се крије мекота реченица и стихова, и нека тиха радост која се право са страница пење на усне оног ко чита – да их развуче у осмех. Ова поезија за децу је лековита и за одрасле. Прави је мелем и подсетник да „дани брзо лете“, да „живот чине ситнице“, те да је „важно уживати у сваком дану“.

Једноставним језиком блиским деци, али и те како усмерено на развој критичког мишљења и ослоњено на веру у дечју интелигенцију, у својим песмамама и причама Славица подучава и забавља, а све то кроз игру. Неке од највећих животних  истина она износи тако да су лако усвојиве и да се лепе за душу малог и великог читаоца: „Што више проблема имаш, постајеш чвршћи и јачи.“

Нисмо случајно рођени

„Нека ти стихови песама ових смернице буду кроз живот даље, а свака строфа из сваке песме нека ти снажну поруку шаље…“ Овим стиховима Славица отвара своју другу књигу за децу „Нисмо случајно рођени“. И овде ће, као у претходној, на забаван начин покушати да поучи децу моралним вредностима и свему ономе што је потребно да се од детета постане велики и добар човек. Ту је и опомињући утицај Интернета на одрастање и развој сваког детета и жеља да се и родитељи и деца окрену природи, стварном свету и његовим лепотама, а да Интернет послужи за учење и кратку забаву.

Један део књиге испланиран је тако да омогућава и интеракцију – читаоци имају задатак да вођени римом допуне стихове:

„Јутрос једна рода,

Куцала на врата,

У пакету неком

Донела ми _ _ _ _ _. “

Ауторка се из перспективе детета обраћа одраслима и другој деци, игра се запетљана у тинејџерске муке или збуњена помешаним порукама које родитељи шаљу својој деци. Тако је, више него игде, у причи „Збуњен сам“ показано још једном златно правило васпитања: „Деца вас не слушају, деца вас посматрају“. Славица јасно показује, на оригиналан и јединствен начин да су учење по моделу и учење кроз игру и даље најбољи начини да се дете научи животу.

Велики или мали читалац у овој књизи ће открити да стварно нисмо случајно рођени, као и оно чувено правило из претходне књиге: „Уживај као дете!“ Освежавајућа, детињска реч Славице Бијелић уписује се на лицу као осмех, а у срцу као ЉУБАВ.