Мене је успела да пребаци у свет мог детињства на том истом Боровњаку, али искрено верујем да ће сваки читалац моћи да се пребаци у сећања на неку своју дружину и неко своје брдо, омиљено место за игру и стварање неког новог, бољег света
Јеленини описи сестринске дужности старања о млађем брату ће вас насмејати и подсетити да дружина често буде успоравана али и да брига о другима јесте незаобилазан део одрастања и разумевања света око себе. Јер ,,Боровњак“ није само наш, он припада дружинама које су се уз њега верале пре нас и задобијале родитељске укоре због разноразних пустоловина, често опасних и непромишљених, али припада и дружинама које тек долазе – ми и желимо да наша деца и нека будућа покољења искусе детиње изазове игре у природи. Често пожалимо што их на Боровњаку нема више – и борова и деце. А једно друго свакако заслужују и потребни су једни другима. А и нама!
Јелена Бабић је, захваљујући награди Удружења ,,Живојин Мишић“ коју је добила као један од најбољих едукатора у Србији, издала ову књигу, уз помоћ и подршку Народне библиотеке Прокупља ,,Раде Драинац“, тако да се она не може наћи у слободној продаји, али је зато сав приход од добровољних прилога који су прикупљани на промоцији књиге, упућен као помоћ маленој Николини која се бори за своје детињство и спрема за нове пустоловине одрастања.
Ауторка: Сузана Китановић, Suzie’s book club
Уколико вам се допао приказ, прочитајте и прилог о роману Ју Несбеа „Магбет„.

Топличанка је душа од жене.



