Драги другари, добар дан!
Ову песму вам пишем ја,
Дарија, рођена Топличанка.
Имам лепе, миле очи
и носић који свуда мора да крочи,
ту је и репић који на глави стоји,
и храбро срце ничег се не боји.
Копачке ми најбоље стоје,
јер и фудбал је знање моје.
Док лопта скаче увис,
на терену сам као рис.
Диве ми се и зими сви
док вешто скијам на
Старој планини.
Учењак сам прави
Само су ми слова у глави.
Мој фазон нису четворке,
јер петице су моје бројке.
Учитељица ми каже да сам
Перфекциониста скроз,
А тачне одговоре дајем
К’о брзи воз!
Имам пуно жеља
на овоме свету,
а за сад сам само
мала пчелица Маја у цвету.
Књиге читам,
приче стварам
и на тешке задатке одговарам,
па ми стога често кажу
да ја имам лепо лице,
једне младе уметнице.
Зато бих волела да добијем крила
И одлетим у будућност као вила,
Да остварим све своје снове
и да за све откријем путеве нове.
Пише: Дарија Стојановић, ученица четвртог разреда ОШ „Никодије Стојановић Татко“
Друга награда за млађе разреде на конкурсу „Ја у слици и речи„.
Топличанка је душа од жене.
