Можеш да обучеш шта хоћеш, али поглед који си понела као свој највећи адут – то је пресудно!
– Како, бре, можеш да се качиш на штикле свакодневно?
– Могу! Шта ми тешко. У суштини шта ми тешко било шта, кад верујем да оно што у мом мушкарцу залупка, није штикла, него то „нешто“ што носим у очима којима га гледам…
Жену често пореде са лепим и накинђуреним ђаволом. Као да смо ми неки фазани са лепим перјем, па морамо да се шепуримо пред мушкарцима.
– Сестро слатка, све ти је у тим очима.
– Знаш шта је мени једна госпођа вештица једном казала: „Криве су те твоје врдаве очи!“ Иначе, не верујем у те врачаре, али видиш, има истине.
Неки огањ у женским очима прави специфичне погледе кривце. Како си га погледала, тако си га имала. Зар не почиње све још у твојим зеницама које се шире брзином светлости кад угледаш свог човека или оног који није твој, а желиш да буде!?
Има жена које нису ништа посебно, не одликују их облине и маркирана одећа. Такве су маркиране сновима због којих њихов поглед личи на љубав, без оног да морају да проговоре и „заврте репом“.
Заиста, жену накарађују разноразни изрази и дескрипције. То је зато што људи вире на погрешним местима.
– Завири ти мени у зенице, па да видиш одакле се рефлектује моја харизма!
– Твоје очи мало беже, па не могу да стигнем.
Женска радозналост кажу, убила мачку. Ма убила на хиљаде мушких срдаца, онако из досаде, ненамерно, сасвим случајно.
-На’ватала га на очи, мож’ мислити!?
-Па шта!? Жена зна како да погледа да ти мркне свест.
-Изе’м ти очи, говорила моја баба! Проблем који не може да се реши, сем да ти изваде очи.
Чуло се да у неком селу, жена која зна ђавоље ствари, даје женама неку воду да перу очи, да им не врдају.
– Ма иди… Да ми баба убија харизму! Нека, хвала!
Како се контролише женски поглед који је основа освајања мушкараца, још се није сазнало. Напредовала наука, медицина, техника, али ово сазнање не постоји.
-Жене, бре, па шта радите тим очима?
-Ја само гледам, шта друго. Нисам крива што знам како треба да погледам.
И тако… Не слушајте бабе са специјалном водом за ваше врдаве очи. Слушајте речи, мудре, давно изречене, речи нашег Патријарха Павла: „Очи су огледало душе.“
Ту што види, ако види, то га разоружава!

Пишчева мисао треба да продире у људске душе.