Прокупчанин Драган Костић је маестро на хармоници. Музика је његов верни пратилац од детињства, а осим својим вредним извођењима, сада се одлучио да свету музике допринесе и компоновањем. Топличанка је разговарала са овим изванредним хармоникашем поводом представљања прве ауторске композиције Топличко лагано коло.
Колико дуго се већ бавите музиком? Да ли је хармоника Ваш први избор?
Са хармоником сам се упознао врло рано у 7 години слушајући брата Бобана Костића који свира хармонику и живи у кући до моје. То ми је било јако интересантно. Посматрао сам га некад и сатима, досађивао, запиткивао, покушавао да опипам дирке, регистре… мех. И тако једног дана мој отац увидевши моје интересовање, реши да ми купи хармонику,била је то црвена Weltmeister Diana од 80 басова (сразмерно величини и старости детета постоје разни модели, па и брендови хармоника од 32 па до 120-140 басова). Ја сам био пресрећан, ево и данас памтим мирис те хармонике.То је било нешто невероватно за мене тада. Затим сам са 8 година уписао нижу музичку школу и тако креће једно ново раздобље које је имало своје успоне и падове,али резултати рада-нерада на том ступњу видљиви су касније.
Јесте ли одувек желели да се бавите компоновањем или је то дошло само од себе?
Компоновањем сам се увек играо,али мислим да је музичка зрелост пресудна за неки озбиљан пројекат.Негде то са раскошним талентом дође и раније,али није пресудно. Било је ту много покушаја који су били неуспешни и сада кад размишљам из ове перспективе, волео бих да су ми доступне све те кратке мелодије које сам одбацио, а у овом периоду би можда завршиле као озбиљна композиција.
Колико времена је било потребно за стварање композиције „Топличко лагано коло“? Како може да се опише тај стваралачки процес? Зашто је баш Топлица била инспирација?
Топличко лагано коло је као тема настало пре неког времена и тај први део који носи тему је био у истом оквиру ,али сада је дефинисан,док је остатак компонован у 2 дана и то инспирисан дружењем са музичарима који такође стварају,а све по узору на наше старе мајсторе, Радојку Живковић,чика Мију Крњевца, Бата Канду, Љубишу Павковића. Издвојићу Ненада Стефановића-Сенту, широм аудиторијуму мање познатом, док је свету музике и хармонике један потпуни ауторитет, који је инсистирао на ауторском печату, на стварању код нас млађих колега и на крају свега резултат је ту.
Процес компоновања није стандардан, битна је идеја-тема,све остало долази у зависности од околности, утицаја и на крају ширине ваших интересовања.
Топлица није била инспирација, али ја сам неко ко је рођен овде, одрастао уз реку, купао у њој (док је то могло), на крају и имање нам је уз реку, и сва та носталгија за прошлим временом ми је дала назив у част Топлици.
Има ли музика границе у данашњем свету?
Границе у музици не постоје, с тим што су јасна правила за сваку епоху (ренесанса, барок, класицизам, романтизам, импесионизам, савремена музика, џез, рок итд.), па тако и за народну музику, а притом је и ствар укуса јако битан. Мишљења сам да су нам ти закони потребни да не би одлутали превише, а на другу страну експериментисањем су настале многе дивне композиције и ако уз таленат, добру идеју и стандарде компонујемо, имаћемо вредне композиције.
Какву музику слушате код куће?
Музику коју слушам не могу сврстати по жанровима, већ могу рећи да слушам добру музику. Буду дани када могу да слушам Бибап И Чарлија Паркера, а буду дани када слушам рок остварења, али највише времена проводим слушајући нашу народну музику, од раздобља кад је Властимир Павловић-Царевац утемељио и поставио стандарде у вредновању народне музике,па до данас са свим остварењима која су компонована у том духу.
Где ће бити Драган Костић за 10 година?
За десет година себе видим на потпуно исти начин, само са више искуства на свим пољима док ће музика да прати мој пут одрастања ☺ кроз све те процесе.
Пишем и инспиришем.
