Јелена Ђорђевић: Главна улога школе и наставника је да мотивишу и подрже

0
Фото: Јелена Ђорђевић, приватна архива

Дан просветних радника је прихваћен широм света, у преко сто земаља, мада се дан обележавања разликује од земље до земље. Свуда је узет датум везан за битан моменат, важан за националну просвету. У Републици Србији се сваке године 8. новембра, на Митровдан обележава дан рођења Вука Караџића.

Своје импресије поводом овог значајног дана са читаоцима Топличанке дели учитељица Јелена Ђорђевић.

Топличанка:  Какав је положај просветних радника данас?

Могло би се рећи да би положај просветних радника могао и морао да буде бољи, тако да је неопходно да вратимо положај и углед наше професије.

Топличанка: Да ли је данас тешко изаћи на крај са ученицима основних школа?

Ми као просветни радници треба да поставимо деци јасне границе и кад их поставимо, и када су правила унапред позната – деца се придржавају правила. Такође, када смо ми као учитељи доследни у постављању тих правила – биће све у реду. А доследност је врло важна и код родитељства, али о томе другом приликом.

Топличанка: Да ли се васпитна функција изгубила у настави? Деца су добила права, а да ли  поштују своје обавезе?

Фото: Јелена Ђорђевић, приватна архива

Деца у школи одлично запажају, веома су радознала и раде оно што виде. Ако им причамо једно, а радимо друго, вероватно ће опонашати оно што радимо, а не оно што говоримо, јер је наше понашање увек упечатљивије од изговорених речи. Деца опонашају оно што виде. Исто важи и за однос родитељ – дете. Васпитање првенствено креће из породице, а у школи се надограђује. Деца која се у детињству у породици навикну на рад и одговорност –  веома лако прихватају обавезе и одговорности у школи.  А главна улога школе и наставника је да мотивишу и подрже.

Топличанка. Ученици воле наставнике ентузијасте, наставнике који са лакоћом и вољом обављају свој посао, једноставно изузетно воле  предмет који предају. Поштовање се заслужује, а како га заслужити и задржати, односно какав то наставник треба да буде да би стекао ауторитет?

Веома је важно да у старту са ученицима успоставимо добар однос, да умемо ученика да саслушамо, да ученик то осети и да види да нам је важан, да види подршку у нама и да може када има неки проблем да нам се обрати и затражи помоћ. То је задатак свих нас који радимо са децом у временима која нам може се слободно рећи – и нису баш наклоњена. Не треба бити попустљив наставник, али наравно ни превише строг, већ наћи неку средину.

Фото: Јелена Ђорђевић, приватна архива

Топличанка: Шта мислите о коришћењу нове технологије, нпр. о таблетима у настави и онлајн алатима који су због тренутне ситуације веома актуелни за ученике који похађају наставу на даљину?

Ја сам за умерено коришћење технологије, сматрам да је не треба користити као украс у настави, већ као њену допуну. Не можемо је избећи, али је важно да децу научимо да је користе на смислен начин. Онлајн алати су допуна настави, али је не могу заменити, јер наставу уживо са интеракцијом ништа не може заменити.

Топличанка: Да ли је онлајн настава појачала разлике међу децом?

Нису све породице истог материјалног стања, није лако једној породици да обезбеди више таблета или лаптопова када су у питању породице са нпр. троје или четворо деце. Тој деци је наравно теже, и онлајн настава је појачала разлике између деце. Код овакве наставе наставници ређе виде децу, да ли су чиста, опрана, здрава, у каквом су стању, могу ли да одговоре на захтеве онлајн наставе… једино повремено путем платформи где наставник може да организује састанке са ученицима где може да их види и чује, Google meet платформа или Zoom. Онлајн настава је усмерена на образовање, а не на васпитање. Веома је тешко одржати васпитну функцију путем онлајн наставе. Немогуће! А задатак школа  је да одржати васпитну, а не само образовну функцију.

Топличанка: Да ли је дигитална реформа онда добра или лоша?

Дигитална реформа није сама по себи лоша. Ми смо ти који из ње извлачимо најбоље или најгоре. Међутим, морамо бити свесни тога у каквом свету живимо. Јер, деца коју ми васпитавамо и образујемо су деца неког новог доба, које је чак и мени помало страно. Чињеница је да ће папир и оловка у будућности бити замењене дигиталним отиском, али без обзира на то ми не смемо дозволити да  нам ученици из школа изађу  неписмени и да не буду у стању да држе оловку у руци и служе се њом.

Фото: Јелена Ђорђевић, приватна архива

За успешно овладавање писања оловком потребно је најпре развити фину моторику мишића шаке и прстију за шта се ми учитељи веома залажемо, јер сам развој графомоторичке способности траје до поласка у школу. Уз различите игре ученици вежбају „фине“ мишиће прстију и шаке који су потребни за држање оловке, писање, цртање, бојење.

Топличанка: Да ли преферирате читање књига у папирној форми или дигиталне књиге?

свеска-јелена-ђорђевић
Фото: Јелена Ђорђевић, приватна архива

Ипак сам за читање књига држећи књигу у руци, а не у дигиталном облику. Са штампаним књигама не постоји могућност да ми пажњу одвуку неки линкови који могу да ме ,,одвуку“ на другу страну. Држим се штампаног штива, више ми прија, а и боље памтим садржаје прочитане у штампаном уџбенику и више се удубим у прочитано. А и лакше ми је да се вратим и проверим неки податак у који нисам сигурна…

Топличанка: Ко су Ваши сарадници у раду?

Моји најбољи сарадници су моји ученици и њихови родитељи. Србија је практично преко ноћи постала школа на даљину, а родители су преузели улогу помоћног учитеља, разредног старешина, наставника – како би својој деци помогли у раду у савладавању наставног градива.

Топличанка: Да ли бисте извојили неке моралне вредности на којима радите са својим ученицима?

Моје мишљење је да моралне вредности морају да буду на што вишем нивоу. Неопходно је да ученик зна шта је поштовање, искреност, поштење, уважавање, љубав, одговорност, који су то добри манири. Увек сам за то да се лепо понашање похвали, како бих мотивисала и осталу децу да буду послушна. Такође, учтивост је веома важна, речи ,,молим те“,  ,,хвала“, ,,изволи“ … када се прихвате и постану део сталног речника – одомаће се ту до краја живота.

Топличанка: Да ли бисте додали нешто за крај?

Наставник је тај који ведри и облачи, посебно код млађег школског узраста. Ми смо ти који много утичемо на живот деце која прођу кроз нашу учионицу. Ништа не може да ме спречи да бар у школи ученицима живот учиним срећнијим и да се онда заједно радујемо. Волим кад приметим да ученик гледа  на школу као на место среће, осмеха и добрих искустава.