Шта је љубав? Је л’ то онај осећај када те видим, па прораде центрифуге у стомаку или када је желудац миран? Како се исказује љубав, а како доказује? Колико траје?
Да ли је ово, што ми имамо љубав? Имамо ли ми било шта? Да ли се имамо, као људи или се немамо? Да ли код тебе постоје опције вољење и љубав? Кажу ми да си једном волео, а ја се плашим да сам закаснила на премијеру твог вољења.
Колона до твог срца није дугачка, али ја никако да дођем на ред. Да ли ти требам? За ноћ, две, месец или два, цело лето или цео живот? Да ли ме желиш? Као другарицу, пријатељицу, сестру, девојку или ку*ву? Шта ти се спушта када чујеш моје име? Мрак на очи или ролетне?
А шта ти се диже? Коса на глави, крвни притисак или нешто треће? Како дишеш без мене? Споро, као да ти се не дише или слободно? Да ли и друге девојке грлиш тако срдачно, као мене? Да ли ме, заиста, грлиш срдачно? Да ли сам ти ја довољна? Је л’ ти нисам премала? Можда сам превелика и не могу да станем у твоје срце, збијено у тим мушким, балканским грудима?
Да ли сам превише патетична, искрена, досадна? Да ли сам превише своја, твоја или туђа? Или сам огромна са превише свега, за тебе тако умереног и сталоженог? Где се завршавамо ти и ја, а почињемо ми? Да ли икад почињемо? Да ли на крају ових питања почињу одговори?
Сачекаћу, па ћемо видети.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
