Ако ухватиш себе да више не можеш да препознаш своју љубав у човеку поред себе, онда је време да одеш. Када си до врха пун стварне љубави, која је (требало би да се подразумева) безусловна, а други је не препозна, онда бираш да будеш сам.
Људи кажу да свако бира сам да ли је то слобода или је усамљеност
Све је то у глави, много мање у срцу. Они, који највише воле, радије остају сами. То је зато, што човек бива несхваћен и заглављен између себе и других. Једно је како те виде други људи, а друго је ко си ти, када останеш потпуно сам.
Ово је свет у којем не смеш да покажеш немерљиву љубав, јер те онда прогута његова неухрањена сујета. А, ако си још и добар човек, то је твој камен спотицања, јер увек желиш да нахраниш гладне и неостварене. Себи чиниш неприлике, а волиш, колико те срце носи. Кад више не можеш да истрпиш количину осећања, одустанеш… Останеш по страни и више не може да те повреди неразумевање света.
Јер, свет је велика кошница која врви од буке туђих живота
И просто се умориш.
-Да ли ти знаш да нико није толико празан, као онај, који је пун себе?
-Знам. И брига ме више ко је празан. Желим да останем пуна љубави. Нисам ја као свет… Ја имам свој свет у којем обитавам. Радије ћу сама да волим, него са целим светом да вечито водим рат, правдајући се због тога, као да сам починила злочин према човечанству.
Човек који много воли, једном треба да остане сам. Да промисли, да схвати колико се даје и да ли све то има смисла, јер лако је, када нађеш смисао. Сваки човек може да воли и када је сам. То не умањује његову љубав.
Љубав никада не престаје и када је истинска, она се не гаси. Једина је трајна ствар у овом животу. Траје и када једина особа коју волиш, напусти земљу и пресели се много изнад тебе.
Ако си сам, негуј ту љубав у себи
То одржи човека у животу и у најтежим борбама и недаћама. Људи тада посебно зраче и њихов осмех не јењава. Ко искрено воли, он може да буде сам, јер једно је бити сам, а сасвим друго бити усамљен. Кад у себи храниш љубав, никада ниси потпуно сам.
То живиш са неким у свом срцу и надаш се и верујеш и све у теби светли и исијава лепоту. Кад коначно закорачиш у снове, знаш да ниси протраћио трен од живота, јер сањају само људи који воле.
Највише сањају они, који су сами и тамо имају све што немају. Тамо те хоће и ко те неће. Тамо те воли и чека и онај, ко те не чека. Тамо долазе животи вољених на твоја врата, да им даш смисао и да их чупаш из злих канџи.
-Ја сањам како нисам сама. И стварно нисам сама. Само данас није дан да се видимо. Неко „сутра“ биће дан, када све има сврху. Само данас није тај дан.
-А зато су значи, људи који највише воле сами…
-Да. Зато су људи који највише воле сами, али не и усамљени.
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
