-Јадна твоја симпатија. Он кад би знао шта би му ти све урадила, од страха из куће не би изашао! Тешко њему с тобом – рекла је данас мени моја другарица кроз осмех.
Не брини се, драги, безопасна сам. Никада ти не бих наудила, али имам списак ствари које бих (ти) радила. Мало бих плакала, ударала те шакама по грудима и говорила бих ти да си ти разлог мојих суза, а онда бих се смејала, јер ти увек успеш да ме насмејеш.
Мало бих испред тебе ходала гола, а са друге стране бих се обукла и замаскирала, да ме не препознаш, кад ме сретнеш на улици. Мало бих да те грлим, али можда уместо тебе, загрлим себе, јер дуго нисам. Возила бих се с тобом, а мало бих и да се ти одвезеш далеко од мене. Одморила бих, али тебе бих пустила да ме замараш.
Мало бих урлала на тебе, а онда бих ти на уво шапутала шта ми се ради. Мало бих ти причала колико те волим, а мало бих те мрзела. Мало бих гуглала „Како да се он заљуби у мене“, али боље је да гуглам „Како да се ја одљубим од њега“.
Мало бих ти поруке писала и тебе из живота брисала. Мало бих ти черупала косу, живце и крила, а своја бих чувала. Убеђивала бих се да си ти грешка, јер ја грешке волим да понављам. Мало бих да ме не гушиш у плућима, али да ја тебе гушим пољупцима.
Мало бих да овом нашем односу дође крај, али и да траје вечно. Па, драги, тешко теби са мном! Ја не знам како према теби да се понашам и шта с тобом да радим, па бих све.
Да ли да будем нежна или груба? Да ли да уједам зубима или да те нежно љубим уснама? Одговори ми, јер ти си другачији случај! Пиле стављено у рерну прегори од недостатка пажње.
А ти си, пиле моје, прегорео од превише пажње. И шта сад да радим с тобом тако црним, угљенисаним и неупотребљивим? Подсећаш ме на торту са шлагом, која је кроз моје руке пала на под, торто моја лепа.
Ти си мој ћилим и ја кад треба да станем на тебе, ти одлетиш некој другој. Ја сам Аладин, ћилиме, мени треба да дођеш. Леси се враћа кући, ја се враћам теби. А коме се ти враћаш? Ја ћутим и чекам, а ти пиши и причај.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.