Поводом највећег хришћанског празника Васкрса, учитељица Јелена Ђорђевић написала је драмски текст о Ускрсу. Циљ овог текста је да ученици на лакши, бржи и једноставнији начин савладају наше обичаје од Великог петка до Ускрса.
ДРАМСКИ ТЕКСТ О УСКРСУ
ЛИЦА: ЈАНА, МАМА, ТАТА, БАБА, ДЕДА, ЛАЗАР
Радња се догађа у дворишту испред куће.
( Велики петак. Сви седе у дворишту испред куће за столом и разговарају. Деда чита новине, Јана повремено погледа у телефон, БАБА брише сто, а затим и наочаре, МАМА прави списак за куповину, ЛАЗАР намешта пертле патикама … )
ЈАНА: Бако, који се то празник ближи?
Бака: Сине, ближи се највећи хришћански празник – Ускрс, ја кажем Васкрс, може и тако. Ускрс је покретни празник и најраније може бити 4. априла, а најкасније 8. маја. Ове године се Ускрс пада 2. маја, као и увек у недељу. А Први мај – на Велику суботу. Тако је ове године!
Ово што ти причам важи за грегоријански календар.
ЈАНА: (Обраћа се баби) Је ли данас Ускрс?
ДЕДА: (обраћа се баби) Кажи детету који је данас дан! Данас је Јано, најтужнији дан у хришћанству. Данас је Велики петак, дан велике жалости … ( Прави паузу у говору) Дан када је Исус Христос осуђен и разапет на Голготи. Зову га и Распети петак. Бака ће више о томе да те подучи. Њен деда је био свештено лице и она зна пуно тога.
БАБА: Данас на Велики петак се ништа не ради! Оно што може то је да кажеш мајци да помете кућу метлом и ту метлу да баци. Тако се ваља, да зло и нечистоћа напусте дом. И да, сетила сам се: Данашњи дан је најбољи за калемљење воћа. Мој отац је сваке године на данашњи дан калемио воће.
ЈАНА: Нама је вероучитељ рекао да се на Велики петак не организују весеља, нити се слуша музика, јер је то најтужнији хришћански празник. У календару је обележен црвеним словом, ево баш сад гледам. (Држи календар у руци, листа стране, нешто гледа)
ДЕДА: Данас се никако не меси хлеб! Ишао сам јутрос у продавницу да га купим. Ни вино се данас не пије, јер је симбол невино проливене крви Исуса Христа.
БАБА: Ееее, ако данас пада киша – неће нам родити шљиве. Ако буде топло и сунчано као што јутро каже – можемо очекивати да нам воће лепо роди.
МАМА: (Дозива ћерку) Јано, Јано, где си? Дођи да заједно фарбамо јаја!
Јана: Стижеем! А, мама, можемо ли сутра да фарбамо јаја? Мора ли баш данас?
МАМА: Па и не мора данас. Обично се јаја фарбају на Велики петак, али могу и сутра, на Велику суботу. Ја сам планирала данас, на Велики петак, а сутра бисмо могле нешто друго да радимо.
Јана: А шта ћемо сутра да радимо?
МАМА: Сутра ујутру ћемо да сређујемо и чистимо кућу. Помоћи ћеш ми да направим неке колаче које ћемо јесту у недељу, на Ускрс. Устаћемо раније да све послове позавршавамо и будемо спремне за велики празник. За Ускрс је тата наручио јагњетину. Испећи ће нам у оној ,,нашој“ печењари.
ЈАНА: На Велику суботу ваља учинити неко добро дело! То сам негде прочитала.
МАМА: Тако је, слажем се са тобом! И лепо је што си се тога сетила. ( Прича док сређује сто на коме ће фарбати јаја)
И сутрадан ћемо бити у миру и тишини, уз молитву и пост. Велика субота је други дан хришћанске жалости, након Великог петка. Такав је обичај. На Велику суботу се не раде тешки послови у пољу, нити се раде ручни радови. Ко није офарбао јаја на Велики петак, то ће учинити на Велику суботу и то је сасвим у реду. Него да се вратимо ми нашем послу! Донеси ми ликовину из шпајза.
ЈАНА: Ево, одмах! ( Доноси луковину и ставља је на сто) Бака ми је рекла да ће ми показати како се јаја фарбају соком од вишње, помоћу цвекле и млевеном паприком. Хоћеш ли бако?
БАБА: Хоћу, срце бакино! Ево, сад ће бака!
ЈАНА: Важи, бако!
(Мама и Јана припремају јаја за кување у луковини. Претходно су неким јајима прислониле лист першуна или неки други листић који је Јана убрала, а затим свако јаје затворају најлон чарапом.
БАБА: Видим да лепо напредујете. Сада ћу вам испричати како се јаја фарбају соком од вишања. Поступак је исти као и код луковине, јаја се ставе у шерпу, прелију соком од вишања, уз додатак мало соли и сирћета. Јаја треба скувати у соку и оставити да се охладе.
ЈАНА: Прво јаје које се офарба у црвену боју – чуваркућа, одлаже се у посебну корпицу за једно јаје. То је најважније! (Задовољно се смешка)
ДЕДА: И ја се сећам како је моја мама фарбала јаја млевеном паприком. Хоћете ли да чујете?
ЈАНА: Хоћемо! Ја ћу пет јаја да офарбам по том твом рецепту!
ДЕДА: Јано, узми литар воде, додај четири кашике млевене паприке, мало соли и сирћета и скувај јаја у тој води. Важно је само да паприка буде слатка, а не љута, јер не желимо да нам јаја буду љута.
БАБА: Јано, а како сте фарбале јаја у луковини?, испричај ми.
ЈАНА: Ево овако: Мама је шерпу напунила љускама црног лука, додала сам воду у шерпу, на 2 литра воде – 10 јаја, две кашике соли и кашику сирћета. Ставила је две врсте црног лука. Један од њих вуче на љубичасто, зато су нам јаја овако лепа. (Показује баки) Кад се буду охладила, премазаћу их зејтином да сијају.
МАМА: (Обраћа се супругу): Хоћеш ли нам и ти испричати један од начина како на природан начин да офарбамо јаја?
ТАТА: Са задовољством! Кад сам ја био мали, тада нису имале у продаји кесице и раствори за фарбање јаја. Фарбало се биљкама из природе. Како би добила зелену боју – моја мама је јаја кувала у коприви или спанаћу. Љубичасту боју је добијала кувајући јаја у љубичастим листовима купуса. Плаву боју – кувајући јаја у води у којој су боровнице. Јаја кувана у води у којој су цветови маслачка уз додатак куркуме – добијала су жуту боју.
ЈАНА: А црвена јаја? Јесте ли фарбали јаја у црвено?
ТАТА: Јесмо, наравно. Прво црвена, па онда сва остала. Црвено јаје је било чувар куће и бојило се помоћу луковине.
МАМА: Ево и нас две завршавамо са фарбањем јаја.
(Јана ређа премазана јаја у корпице, додаје чоколадне зеке и прави ускршњи аранжман на посебном столу)
ЗАВЕСА
Друга сцена
(Недеља, Ускрс, око 8. 30 часова)
(Сви осим ЈАНЕ су у дневној соби. Седе и разговарају, гледају неку музичку ТВ емисију. Углавном песме о Ускрсу. Чује се текст песме ,,Ускршње јутро“ на ТВ-у. МАМА и ЛАЗАР певуше заједно. Из собе у дневну собу улази ЈАНА.
ЈАНА: Христос васкрсе!
МАМА: Ваистину васкрсе! ( И остали понављају ,,Ваистину васкрсе“) Јано, помози ми да поставим сто и да сви заједно доручкујемо.
(Јана и мама стављају нови стољњак, постављају сто, тањире, прибор за јело, кифлице, сухомеснато, разне салате …. Јана узима једно по једно јаје, гледа га, бира једно које сматра да ће бити најјаче. Остали чланови породице су за столом, такође бирају јаја, која ће ускоро појести)
ЈАНА: Данас је Ускрс, највећи хришћански празник. Потрудила сам се да устанем раније, умила сам се хладном водом и ево спремам сто за доручак. Доручак ћемо започети јајетом, а пре тога ћемо испробати јаја да видимо чије је јаје најјаче. Хајде, ко није узео, нека изабере једно јаје с којим ће се такмичити! ( Разговарају између себе и углавном ЈАНА побеђује. Сви су одлично расположени и насмејани. Ломе јаја једно о друго како би утврдили чије је јаје јаче. Изгледа да је Јанино јаје било најјаче)
МАМА: Узећу једно црвено јаје да тебе и Лазара помазим по образима да ми будете здрави током целе године.
БАБА: Ако сте сви појели по једно јаје, да почнемо с доручком. Умесила сам слане кифлице, имамо и домаћи кајмак и донела сухомеснато које је наш дека лично осушио. Послужите се сви.
ЛАЗАР: Ја сам у вртићу учио о Ускрсу. Васпитачица нам је причала да се васкрсење слави три дана и да се хришћани поздрављају са ,,Христос воскресе“, а да друга страна одговара са ,,Воистину воскресе“. Овај поздрав важи до Спасовдана, четрдесетог дана од Васкрса.
ЈАНА: Ја сам приметила да одрасли и деца поздрављају једни друге на тај начин само три дана. Ми смо у школи учили да се Васкрс увек пада после пролећне равнодневнице, прве недеље после јеврејске Пасхе и после првог пуног месеца.
ЛАЗАР: А зашто се уопште фарбају јаја? Који је смисао тога?
ЈАНА: Васкршњим јајетом дочарава се смисао Васкрсења – како из мртвила настаје живот. Јер, јаје је само по себи мртва ствар, али под утицајем топлоте, кад се стави под кокош, развије се у њему живот и излеже се живо пиле, које својом снагом развали свој гроб – љуску, и изађе на свет – као што је и Исус Христос оживео и из гроба устао. Све смо то учили на часу Веронауке.
ЛАЗАР: Питао сам те зашто се фарбају јаја?
ЈАНА: Аааа, то. Пааа, по предању, Марија Магдалена је после Христовог васкрсења дошла у Рим ради проповедања Јеванђеља. Када се појавила испред цара Тиберија, поздравила га је речима: ,,Христос васкрсе“, пружила му на дар офарбано јаје, а по угледу на њу хришћани су наставили да фарбају јаја.
БАБА: Јано, свака ти част. Ти пуно тога знаш о Ускрсу! Баш си ме пријатно изненадила. Него и ја нешто да кажем, да не заборавим. Сутра је васкршњи понедељак, ићи ћемо на гробље да оставимо јаја нашим драгим преминулим како би и они осетили Васкрсење Христово.
МАМА: Мени је мама причала да је некада био обичај да се после васкршњег ручка цела породица свечано обуче, прошета градом и сврати на кафу и пиће у неку градску кафану.
ТАТА: То је баш био леп обичај. Предлажем да га усвојимо и ове године спроведемо у дело. Има ли неко против, да се не слаже са мном?
(Сви углас: Слажемо се! Устају са стола, улазе у кућу и настављају са својим активностима. Касније следи ручак, а након ручка сви чланови уже и шире породице одлазе у шетњу)
Ауторка: Јелена Ђорђевић
Топличанка је душа од жене.
