Сваку сузу, осмех, веру и самопоуздање, украла сам из обећања. Обећавана ми је љубав. А и када то није било тако, неко је био љубав за мене. Од тога сам устајала у зору и то је био мој корак напред. Ти исти људи правили су изоране ране на мом лицу, али је било лепо варкати се на све, што заличи на љубав.
- Ђуки, почео ти врбопуц!
- Ове године га прескачем.
- Их!?
- Нема „Их“!
Када бих могла да прескочим бар једно пролеће, једно цветање, па да ми се душа одмори. Људи то не разумеју, да понекад, веома често, мораш да станеш. И ја сам стално бежала у себе, у свој одмакли свет, несвојствен другима. Тешко су разумели мој дух, али су се сви трудили. Кад растеш, то ти је тако.
- Погледај ову случајност ! Сви, које волим, рођени су 14. у месецу. Све што се десило, а што је важно, све се врти око тог 14. То је датум мог живота. Једног 14. сам се удала. Из тог 14. изродила су се лепа деца, и један и други 14. И да није било тог датума, мој живот данас био би потпуно празан. Скоро сам упознала „случајност“ рођену 14, када се родио и мој старији син. Невероватно!
- Причај, Ђуки, како сте се упознали?
- Ја сам тад била мало луда… Мислила сам да се жеља, да са неким градиш птичје гнездо, огледа у очима. Тако дубоке очи, које су спавале под дугим трепавицама, нису могле бити тако лоше. Слушали смо Балашевићеве концерте, а ја сам могла да кажем све
- Ти си могла да му кажеш све!? Па баш ме чуди.
- Немој да си безобразна! Постоје мушкарци, који много лепо слушају, тако да увек имаш неодољиви порив да говориш још… И још… Наше ноћи су биле дуге и искрене. Одједном, очи су му постале далеке и дрске. То више нису биле те очи. Његова повремена гордост не умањује пријатељску настројеност. Јеси ли сада сита?
- Не, баш сам гладна нешто.
- Да! Људи су гладни, јер кад немају шта да раде, лакше им је да уђу у нечији живот.
Једнога дана, у недељу, можда чак то буде неки 14. поново ћу престати да причам. Више нећу рећи ни реч о свом животу. Све што имам да кажем, рећи ћу сада и овде.
- Кад би могла мало да скратиш језик! Следећем немој да причаш ништа. Прошлост је нешто, што више не постоји.
Благо човеку који може да свој пређашњи живот гурне „под тепих“. Како ти људи спавају… Сигурно да им није лако. Ја сам срећна жена.
- Још се није родио ко би теби доакао!
- Ако, смејте се ! Почело пролеће. Готово је са мирним животом. Ај, ти, мајчин сине, буди миран, кад све врца око тебе!
- Једном си ти врцала мед и одатле те отерали.
Човек не може да измери ни просечну количину туге у срцу насмејане жене. Јер, жена је најлепша, кад се у њој све ломи и осипа и насмејана, када се у њој воде немилосрдне борбе. То је нешто, што им нисам рекла.
А све што сам постала, направили су људи од мене.
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
