- Дошао сам да ти кажем да не смеш да ме оставиш!
- Мислиш да се плашим?
- Страх не постоји!
Људи су у заблуди. Страх је непостојећа ствар. Њега су измислили купци туђих душа. Само нису рачунали да ураган носи страх, далеко од наше куће.
Жена, наизглед крхка, може да сломи најтврђи орах. И кору ће да прогута, а од њеног сломљеног срца, људи ће да направе камен.
Камен је темељац. Од њега се увек сагради јака кућа. У њој ти нико не може ништа. Да изградиш јаку и стабилну кућу, треба прво да увежбаш ум. Онда ништа више није проблем. Проблеми долазе из убеђења да си слаб и уплашен. Људима је тешко, кад ниси. Лакше је ранити уплашеног.
Кажу да нема човека, који се не плаши нечега. Ја вам кажем, има! То су они, који су на време сами скупили своје крхотине и од њих направили куће на спратове. Што се више пењеш горе, то се мање плашиш висине. Страх је нетрпељива бољка. Брзо га истерају они, који су те натерали да се плашиш.
Родитељи греше, када децу по рођењу плаше вештицама и другим филмским створењима. Деци треба рећи да страх не постоји. То је измишљено у некој од прича за лаку ноћ.
- Не смеш да се плашиш. Сваки човек у себи носи и нешто добро. Ти узми само добро. Лоше остави да се кристалише. Можда таквим људима крене…
Отац је увек у праву!
Прво, што научиш, кад останеш сам је да на овом свету зло за тебе не постоји. То је тешко прихватити, али је све до тебе. Ниједан страх није нерешив. Кад се сакрије испод твог јоргана, шутни га! Људи ће говорити да ти то не можеш, да је немогуће… Заправо, све је у твојим рукама. Само треба да схватиш.
- Како сте се усудили да идете сами тамо?
- Ја сам већ била у осињаку и свесна сам да могу да ме уједу, али сам на то била спремна, пре него што сам ушла.
- Јесу ли много зујале?
- Осице никада не зује толико, колико сам човек направи журку од тога у свом уму.
- Значи, не бојите се?
- Чега да се бојим!? Ничег се не бојим.
Људи су створени да постављају чудна питања. Зато што се плаше незнања. Мисле, ако нешто не сазнају, живот не постоји. Донекле су у праву, јер за њих постоје само туђи животи. Свог живота се бескрајно плаше.
- Јеси ли се ти плашила нечег, када си била мала?
- Па јесам, плашила сам се… Себе.
- Зашто себе?
- Нисам знала шта ћу бити, кад порастем. Кад сам сазнала, престала сам да верујем да страх постоји.
- Како то?
- Лепо. То је највећи страх. Страх од себе. Други страхови ти никада ништа нису могли.
- Не знам баш…
- Ја ћу да ти кажем… Ти си сама свој страх. Када победиш себе, страх ће нестати. А најтежа ствар у животу је победити себе самог.
- Значи, кажеш, не постоји страх?
- Плаше мечку решетом.
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
