Украо си један кадар

Појма немам шта ми се десило. Непознато лице узело је добар део кадра. Ја мислила то тако буде, па те прође… Али кад ти се засвиђа кадар, остајеш.

Никада нисам волела ништа из делова. Кад кадрираш, треба да пазиш ко ти случајно или намерно упада у кадар. Неко оде после првог успешног погледа, јер му је доста, неко остане, што је реткост. Захтевна је то ствар. 

Правите ли ви кадрове са људима којима верујете!?

Кад смо почињали причу за кратки филм, кадрови су били сјајни, а последњи си ми украо.

Људи краду само кадар твог живота. За њих је више кадрова беда, товар на леђима, који не могу да носе, јер су слаби.

Ти си мој омиљени кадар. Зато што волим да будеш, иако ћеш само да украдеш и одеш… И ко зна кад ћеш да се сетиш, да лепши кадар од нашег, немаш. 

• Душо, нећу да одем.
• Добро.

Не квари ми још један кадар. Буди ту и кад не знаш шта би направио од њега. Направи било шта, јер све што направимо, само је наше.

Увек је болело кад неко одлази. Никад не знаш када ће поново да се врати. Али ипак, живиш за тај тренутак, за ситан кадар вредан среће.

Људи такође, не схватају колико умеју да те оживе. Само после не треба да оду, већ да остану. Само су тако кадрови живи.

• Тај филм нећеш да гледаш! Немој то!
• Добро, онда каква да будем? Хладна?
• Не знам ни ја.

Кад не знаш, шта то значи?

Сваки следећи кадар, може да буде наш, јер је то довољно добро да живи и прича неку своју посебну причу.

• Причам са тобом као да те познајем сто година.
• Људи се десе да праве кадрове.

Имам осећај да сам коначно на добром путу. Верујем некоме ко ме краде да направимо нешто добро. Не волим досадне филмове. У њима се не дешава ништа што је за причу. Наш ће бити другачији. У том филму, играће велики глумци. Они данас немају ништа, а сутра ће имати главну улогу. 

Наш филм ће моћи да гледају само они који не верују у завере. У њему нема ничег, ни налик на лаж. Од почетка, знали смо шта радимо. Само једном се прави грешка и једну шансу имаш да поправиш главни кадар.

• Откад тебе то занима?
• Откад познајем и једну и другу страну филма.
• Нећу само о томе да размишљам. Стотину таквих треба да направим.
• Ја верујем да је овај најважнији.

Не познаје филмска индустрија нашу игру. Они мисле да је крај. Ја ћу им рећи – тек је почетак. Ја не говорим о ономе што ће бити, јер знам ! И данас и сутра ми режирамо филм. У њему се краду најлепши кадрови као непробојне сене.

• Украо си један кадар!
• Јесам. Најлепши.
• Што си тако лопов?
• Душо, не бих дошао… Знаш већ. Да ли сумњаш?
• Никада. 

Украо си ми најлепши кадар живота. Хвала и извини што сам рекла да ми недостајеш.

Ивана Ђурковић

Пишчева мисао треба да продире у људске душе.