„Увек буди оно што јеси. Ко те воли, волеће те са свим твојим врлинама и манама“.
Слажем се са тим. Ја се не мењам, увек сам оно што јесам: реч, песма, музика, плес, смех и лудост. Често косу везујем у реп и имам непочупане обрве. Ретко сам нашминкана. Не пратим моду и носим оно што се мени свиђа и у чему се осећам лагодно.
Сматрам да естетика није најбитнија кад је човек у питању и тврдим да не постоји ружан човек. Можете ме видете намрштену или насмејану, али никада тужну. Мрштим се ретко. Смејем се пуно, доста гласно и увек од срца. Људи ме сматрају чудаком, јер ме не разумеју.
Другачије гледам на свет. Све(т) гледам очима песника и душом уметника.
Ретко шта ме стварно погађа, јер сам навикла да су људи окрутни. И сама умем да будем дрска или безобразна, али у ретким ситуацијама. Могу да будем дивља и питома, све зависи шта у мени пробудиш.
У души сам несташна, волим да правим проблеме и лудујем. Музику слушам више него људе и увек је појачам на најгласније. Певам, иако ми Бог није подарио таленат.
Волим да плешем огољена, када сам сама у кући. Пијем кафу и волим да псујем. Кажу ми да нисам женствена и у праву су. Искрена сам, некад и превише и то зна да ме кошта. Не волим да лажем и мрзи ме. Никога и ништа не мрзим. Свима желим све најбоље и пуно љубави.
Волим људе, иако их често не разумем. Имам јако мало пријатеља и волим их пуно. Када волим ја баш волим, тада ми није битно колико новца имаш у џепу и да ли га уопште имаш, битно ми је да си ту.
Волим у великим количинама, не штедећи новац, време, себе. Ту сам увек да саслушам, чувам тајне, као да су моје и тешим. Тешко проговарам о својим проблемима. Имам свој свет у ком живим. Чувам га себично и не допуштам да ико крочи у њега.
Глава ми је најмирније и најбучније склониште.
Волим да читам, то ме смирује и волим да пишем. Још увек нисам установила да ли ме писање исцељује или уништава. Волим ноћ и тишину, али када ми она досади, ја направим буку.
У стању сам да направим пакао да бих живела рај.
Бунтовна сам и волим да буде све по мом. Признајем да нисам светица, најмирнија и најфинија девојчица и мука ми је од оних који глуме да то јесу. Не волим људе који су подли, а праве се финим и невиним. Умем да будем грозна и испадам најгора у готово свакој причи, па чак и у својој.
Макар ме искреност и душа огољена до сржи никад нису напустиле. Овде је моја душа огољена, ово сам ја. Дала сам вам да са њом радите шта год хоћете, да је газите, пљујете или волите.
Ко је воли – добродошао, ко је не воли – нека не долази у мој живот.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
