Он :Девојко, ти си луда! Нацрниш ме јавно и онда кажеш да ме волиш. Не волим те! Ово није љубав и остави ме на миру!
Кристина: Нисам те нацрнила. То је било отворено љубавно писмо! И увек ћу наивно плесати на прве тактове љубави или онога што на њу личи. Уосталом, како можеш да будеш љут на некога ко ти име претвара у уметност?
Он: Јавно љубавно писмо? Ха?! „Михајло, мушкарац кога нема“ је теби љубавно? То је омаловажавање. И има ме, ево ме. Треба ти већа диоптрија да ме видиш!
Кристина: Теби треба већа диоптрија да видиш да смо одличан пар! Видим пузлу тебе у себи, будало! Будало! Будало!
Он: Еј, не буди безобразна! Какве пузле? О чему ти то? И само ме вређаш. „Медицина или љубав“ написала си. Госпођици се не узврати мало пажње и она одмах јавно кука.
Кристина: Ја безобразна? Види како се понашаш према мени. Ја сам човек. Нисам само скуп органа, мишића и костију! Имам душу и осећања!
Он: Љубав ми је на крај памети. Медицина ми је на првом месту и видим те као костура, а костур и јеси. А само ти вређај, затребаће ти некад кардиолог. Трчаћеш ти код мене!
Кристина: Ти да ми лечиш срце? Ти можеш само да га повредиш и разболиш, а то, управо и радиш. И нисам костур, ја сам: океан, цвеће, пролеће и кад је зима.
Он: Убиће те уметност и романтика.
***
25 година касније
Време: већ смо убијени од живота
Место: ординација где је љубав мисаона именица
Он: Шта су ови резови на срцу?
Кристина: (ћути)
Он: А ова празнина?
Кристина: Кад смо били деца рекла сам ти: „Видим пузлу себе у теби“ и сад ме питаш шта је празнина.
Он: Нисам знао…
Кристина: Шта ниси знао?! Да препознаш љубав и видиш девојчицу са сјајем у очима? Видео си ме као костура. Рекао си да ће ме убити романтика и уметност, а сад причамо о празнинама и резовима на мом срцу. Хајде, молим те!
Он: Добро, добро. Полако, смири се. Излечићу ти срце. Љубићу да прође. Знам да ти је то омиљени метод лечења.
Кристина: Јесте ми омиљени метод, али нећеш ме излечити. (Устаје и одлази.) И да, не лечи све медицина! Нешто лече љубав и уметност. Штета што си то касно схватио!
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
