Само мало да хоћеш

0
pisanje-i-love-you
Фото: Pexels.com

Растржемо се ту к’о неки балавци. Не знаш где је граница. Мало хоћеш, па мало више нећеш. Бомбардер са два лица достојно ме заноси и игра дечју игру звану ХОЋУ – НЕЋУ. 

Ја мислила да тога има само у филму. Кад оно, стварно има и у стварним животима људи. Све мислим, није то мој живот. Кад оно – мој стварно. Кад би људи само мало хтели, све би се могло. Ако нећеш, неће те ! Него не знају они, шта ми знамо. Ми, „неки“, знамо шта хоћемо, шта желимо и где су нам границе. Ове друге не можемо баш да разумемо. Нисмо иста сорта. За мене, мала кисела јабука има већу моћ од оне црвене, сласне. Није све црвено сласно, нити увек доноси срећу. Неки људи су у заблуди. 

Време је, кажу, короне. Не. Време је љубави у доба короне. Волим такве наслове. Време је највеће пожуде икада. Јер, кад имаш све, онда га и не желиш више. Боље да немаш, да те мало боле кости и да мало губиш дах. После ћемо заједно да дишемо, да се имамо, само мало да хоћеш. 

natpis
Фото: Pexels.com

Има људи, којима ништа није тешко и све хоће. Преврнуће земљу да те нађу и пробуде, да те загрле и пољубе, без обзира каква то одрицања носи са собом. Има тако великих додира, небеских, плавих, што горе као ватромети.

-Ти си од меда.

-Ја сам тренутно од короне, шта има код тебе?

-Појела си ти корону!

-Ма не осећам ништа. Могу да једем сад шта хоћу. Мало не могу…

-Кад би мало да хоћеш…

-Хоћу. Тебе ипак осећам.

 И кад имаш корону, осећаш људе које чекаш, волиш, оне који су ти важни. Какав год да је то отров у теби, подиже те њихов мирис. Од љубави према људима пузиш, па устанеш. Од нељубави, празниш и ону према себи. 

Није време да се плашиш да волиш, да се плашиш да грлиш. Од тога се бре, људи, лакше дише. Са тим се никада не престаје. Чувамо се ми међусобно. Чува нас неко одозго. Не морамо да се чувамо од љубави. Стварно не морамо!

-Само ти буди добро. Кад жмуриш, твоји снови су ту, па те дижу и гањају да их оствариш. Кајаћеш се, ако то пропустимо.

-Нећемо. Пропустићемо отров кроз прсте, а онда идемо далеко да палимо ватромете. 

zagrljen-par
Фото: Pexels.com

Човек не треба да чека да му нешто недостаје. То схвати, тек кад остане без даха. Треба остати без даха за неким. Остати без даха, кад неко угрози себе, желећи да те спаси. Треба дисати са тим човеком упоредо. То неко тамо све види! 

-Хоћеш да те стеже у грудима само од љубави… Само од меда, само од лепоте ? Онда ме пусти да ти будем лек и мисли на себе. Јер мораш, само мало да хоћеш… И биће све у реду.

Шта направише Бјелогрлић и Аница Добра! А ја сам само онако то погледала… Да ми буде боље. И сад, нас двоје, обоје хоћемо. Не мало, него много. Трују нас још, али ми смо противотров за болне кости. 

Можеш да даш човеку ваздух, али мораш мало и да хоћеш!