Све књижевне приче имају увод. Животне и не баш. Неки људи само уђу у ваш живот и отпочну причу са вама. Ону књижевну, људску и животну. Тако је и он. Дошао је, кренуо да прича са мном и ја сам кренула да пишем причу. Животну, љубавну, пријатељску, лажну, истиниту, и на крају књижевну.
Видела сам га као песму, чије сам речи ја исписала. Видела сам га као небо. Тмурно, ведро, далеко, недостижно. Видела сам га као птицу, која ме је покакила и тиме донела срећу. Видела сам га као пријатеља и уметнички сродну душу, а био ми је љубав. Она прва, искрена, болна, уметничка, гимназијска.
Кажем, био је, боље за обоје што више није. Зато је остао лекција да неког кога много волиш, можеш много и да повредиш. Показао ми је како се и колико воли и до којих граница могу ићи кајање и госпођетина туга. Учинио је да упознам сиве сузе, које перу грешну, црну душу. Да упознам своје дубине и предворје мрачних ходника душе. Да одрастем. Лекције сам скупо платила, али хвала дугујем њему.
Хвала му што сам научила како више никада нећу да волим и шта више никада нећу да радим. Хвала му што је отишао, јер ме је тиме научио да свако почињено дело има своју последицу. Научио ме је да се лакше преболе партнерске љубави, а теже пријатељске. Нисам сигурна да ли ми је у живот закорачио као љубав или пријатељ, а нисам сигурна ни како је искорачио.
Знам само да је много болело када је отишао. Стискало ме је у грудима и запињало у речима. Месецима сам жвакала свако слово његовог имена, а када сам прогутала, заглавило се негде у грлу. Прошло је. Прошао ме је. Одавно, недавно, делимично, потпуно. Отишао је, па се вратио. Вратио га је живот, знала сам да је бумеранг.
Нећу да га ухватим, али хоћу да га прихватим. Нека га, нек лети. Нек га ухвати срећна рука, јер свако своју срећу тражи. Старим причама могу да дам нови почетак, завршеним не. Доћи ће. Доћи ћу. Исписаће се нова слова, али не и странице. Он и ја смо добри, стари почетак приче, која заправо, нема почетак, али има неизбежан крај.
Неки људи исписују крајеве, неки се појављују на крајевима. А он? Он је седео на средини срца и потписао се као гимназијска љубав.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
