Катарина: С тобом је све увек компликовано, Кристина!
Кристина: Није, само га волим.
Катарина: Волиш га, али то није љубав. Ти тонеш, а треба да летиш. Пропала си кроз љубав у очајање. И он те само вуче на дно. Што си се залепила за њега? Није једини мушкарац на планети!
Кристина: Није једини, али је посебан.
Катарина: Јесте, има посебну лекарску дијагнозу.
Кристина: Не! Он има топао загрљај и груди на којима се спокојно спава и бујно машта.
Катарина: Груди к’о груди, мушко к’о мушко.
Кристина: Није!
Катарина: Шта није? То је мушко! Мало секс, бам бам и хајмо, нова! А ти ту кукаш дању и ноћу. Еј, оде један, дођу два! Хајмо!
Кристина: Оде он, не дође нико…
Катарина: Опет она о њему. Он, он, па он. Окрени слова и добићеш „но, но, но.“
Кристина: Са њим је свако „не“ прешло у „да“. Зидала сам се циглу по циглу, а он је дошао, загрлио ме и срушио.
Катарина: Нема теби помоћи!
Кристина: Никад је није ни било.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
