Путник у Прокупљу – Црква Светог Прокопија и Латинска црква

Црква Светог Прокопија се налази у подножју брда Хисар у граду Прокупљу. Црква, као и сам град добили су име по храмовном свецу Светом Прокопију. Ова црква спада у споменике културе од великог значаја и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе из Ниша.

Црква Светог Прокопија представља другу најстарију сачувану цркву на тлу данашње Србије. Сматра се да је подигнута крајем деветог или почетком десетог века, као тробродна бразилика. У близини цркве пронађени су трагови римских терми и остаци храма, који је био посвећен Херкулу (бог из римске митологије). Због ових открића постоји могућност да је црква саграђена на месту неке старије грађевине.

Црква је неколико пута била тешко оштећена током аустријско-турског рата и током Првог српског устанка, те је више пута била обнављана. Последња обнова догодила се 1906. године када је поплочано двориште цркве и када је крстионица, која се налази у западном делу цркве, адаптирана у кулу звонару.

Унутрашњост цркве чине: олтарски део, наос са централним бродом, скривница и гробница Светог Прокопија. У овој цркве се од четрнаестог века чувају мошти Светог Прокопија и Светог Ђорђа.  Такође, сачуване су и иконе из шеснаестог, седамнаестог и осамнаестог века. Црква је отворена за туристе и вернике, тако да је можете посетити или присуствовати некој од литургија, које се често одржавају.

Поред литургија, учестале су и молитве за спасење душе и оздрављење тела. Из цркве истичу да су затицали болеснике како леже на плочи која прекрива гроб Светог Прокопија у нади да ће се излечити.

Многи путописци који су пролазили кроз Прокупље у периоду између четрнаестог и седамнаестог века ништа нису забележили о овој цркви. Тек по ослобођењу Топлице од Турака, јављају се прва писана сведочанства. Међутим, многи сматрају да та сведочанства не представљају ништа више од нагађања. Наиме, аусторугарски путописац Феликс Канц сматрао је  да црква Светог Прокопија потиче из периода Римљана, док је Мита Ристић, српски књижевник и политичар, тврдио да црква потиче из турског доба.

Југ Богданова или Латинска црква се налази на врху уског превоја „Брана“, недалеко од Цркве Светог Прокопија. Сматра се да ју је подигао локални властелин средином четрнаестог века. Ова црква припада споменицина културе од великог значаја и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе из Ниша.

Ова црква има два назива. Назив „Југ Богданова црква“ се везује за Југ Богдана, који је према народном предању, владао овим крајем. Назив „Латинска црква“ потиче од Латина, који су богослужење вршили на латинском језику у овој цркви.

Ископавања око Латинске цркве вршена су током прошлог века. Тада је пронађена грнчарија, керамика и новац. Фреске које се налазе у Латинској цркви потичу из четрнаестог века и припадају групи малих споменика које је подизала српска властела. Нажалост, јако мали број фресака је сачуван.

Да црква није била под заштитом, говори податак да је у време комунизма педесет година била без крова и да је служила као јавни тоалет. Да је реч о провереним информацијама, потврдио нам је прота Никола из прокупачке цркве Свети Прокопије.