Ана воли Милована

„Ана воли Милована, Милован не воли Ану. И то је битно.“ – написала је, па прецртала у вежбанци из српског језика.

„Ана воли Милована и то је небитно, Милован не воли Ану и то је битно.“ – написала је на крају састава и предала вежбанку професорки.

„Какав палиндром, еј! Ја Ана, па још волим њега – Милована.“ – причала је другарици за време великог одмора.

Она је била Ана и као у песми, волела је Милована.

Он је био Милован и као у песми, био је шмекер прави и није имао појма о љубави. Ана је Милована заволела у првој години Гимназије и тада је кренула да мрзи палиндроме. Говорила је да су то глупости. За Ану је све било глупо, осим љубави и Милована. За разлику од Ане, Милован није знао шта су палиндроми, а још мање је знао да га Ана воли. Он је волео за време летњег распуста да се сунча на плажи и гледа голишаве гузе. Голишава срца му нису била занимљива.

-Хајде, Ана, лето је! Немој да тугујеш! Па, то је само Милован.
– То је Милован. То је палиндром мог љубавног живота.

Ана је туговала и волела Милована све до треће године Гимназије. А онда је отишла на море, свукла тугу са себе и навукла купаћи. Упознала је, а касније и заволела Милана.

Ана не воли Милована.
Ана воли Милана.

-Палиндроми су глупост! – гласно је изговорила.

Кристина Милошевић

Све(т) видим очима песника и душом уметника.