10. 06. 2022.
Последњи пут смо се видели 04. јуна. Договор је био да се видимо јуче и да одгледамо представу у Дому културе. Нисмо отишли, јер сам се разболела. Пре десетак минута сам га позвала путем видео позива, разговор је гласио овако:
-Хајде да се видимо сутра.
-Нећу још да се виђамо, разболећу те.
-Ти си са мном излазила кад сам ја био болестан.
-То је друга прича!
-То је иста прича – љубав је љубав!
24. 06. 2022.
Он свира, ја држим срце. Он пева, ја вичем: „Браво, љубавииии!“ Чудно је то, затрепери нешто са леве стране грудног коша, кад год га видим. Кажу да је то љубав.
28. 06. 2022.
Утваре злобне својим поганим језицима каљају наше чисте душе. Просипају простачке речи на наше вољење. Браним нас пред светом, јер знам да нисмо криви. Згрешили јесмо, али грешни нисмо. Док год си у праву и душа ти нема мрљу – бранићу те. Док год сам у праву, бранићу се.
06. 07. 2022.
За два месеца везе, посветила сам ти два текста. Знам ништа ти не значи. Знам и да не волиш Мерлинову музику и да ти је мука од патетике. Мени једино значе емоције које негујем, због њих растем(о).
08. 07. 2022.
Ноћ ми траје седам дана, кад ми каже: „Љубави!“
13. 07. 2022.
Он је мој муж! Ми се љубимо за лаку ноћ и пијемо јутарњу кафу заједно.
15. 07. 2022.
Он је моја трешња! Најслађи је кад га искидам љубављу и страшћу и кад све његове мане пљунем као коштицу.
22. 07. 2022.
За ова три месеца (колико смо у вези) десило се много тога. Одлазили смо у Дом културе, где сам наслоњена на твоје раме гледала филмове, док си ти чекао да се светла угасе за један кратак пољубац. Шетали смо и плесали на улици уз музику, која је допирала из кафане. И сами смо често седели у кафани, мазећи се по руци између два залогаја ћевапа. Љубили смо се испод дрвета, док је падала киша. Попили смо доста пива у парку на „оној нашој клупици“. Морам признати, мало смо се и свађали, али смо се најјаче волели након тога. Проживљавали смо казне, држећи се за руке и плазећи се.
Гужвали смо јакне, мајице и фармерке уз реченицу „Баци то на под, журимо сад“ и нигде нисмо журили. Најјачи смех и даље одзвања у кафићу у ком често седимо, а најјачи уздисаји на „нашем тајном месту“. Много сам тога написала, али још много тога имам да кажем. Ја сам најбоља са речима, ти си најбољи са мном. Желим ти да се увек љутиш, кад те пољубим у образ и да још дуго наздрављамо за наше симпатисање. Срећна нам три месеца, буби. Чекају нас још тридесет три!
30. 07. 2022.
Две луде и локнасте главе, две ћораве особе, живац до живца, дебил до дебила – ја до Ђорђа. У року од 24 сата смо се посвађали, растали, помирили, састали. Каже да сам луда, да много срљам и да је живот са мном ред стреса, два реда вољења. Каже, живео би тако. Кажем, неће му бити лако.
Зато што сам твој ваздушни јастук, кад кренеш главом да удараш и рушиш зидове. Зато што си моја стена за коју се ухватим, кад море покушава да ме потопи. Зато време хоћу да проводим са тобом. Желим нам да се мање нервирамо, а више волимо! Живели, Ђорђе! Ово је све што имам да кажем о теби.
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
