„Не можемо да се угасимо и да оставимо људе без плата, јер смо локал патриоте и бринемо о култури више него држава.“
Нишвил је бренд који пропагира културу џеза, за коју, слободно се тако може рећи, живе љубитељи ове врсте музике. Све је више наговештаја да ће Нишвил бити измештен из Ниша, а да ли ће изгубити идентитет и ко је све заинтересован за овај квалитетан Фестивал, извор љубави према џезу, разговарали смо са Иваном Благојевићем, директором Нишвил Џез Фестивала.
Хоће ли се очувати идентитет Нишвила?
Ово је 28.Фестивал по реду, још неколико одржавања фестивала нам фали, па да имамо јубилеј, међутим нисмо наишли на разумевање ни унутар државе, а по први пут, ове године ни унутар града. Нишвил је економски неодржив, на овом нивоу, а не бисмо га радили онако, како смо га некад давно радили.
Да ли ће се променити и назив Фестивала?
Ако га будемо радили ван наше земље, радићемо у иностранству, али под неким другим именом. У неким градовима, радићемо под овим брендом, тамо, где се ти градови буду слагали. Радимо један велики посао за државу.
Уметничка музика дигнута је на ниво спектакла, а за то немају разумевања, притом имамо сијасет других манифестација, које не привлаче ни приближно толико туриста. Нишу враћамо три пута више од онога што даје, а држави осам пута више.
Крајње смо исплативи, као сегмент креативне индустрије. Чекаћемо до децембра неку реакцију власти, када се усвајају буџети по другим градовима. Неколико европских држава је заинтересовано да у тим градовима буде сто хиљада туриста, јер се више води рачуна о економији, а мање је бриге о култури, али у неким градовима преовладава и тежња да им управо џез буде окосница са овим концептом Фестивал фестивала јер су мало уморни од концепта фестивала електронске музике, неке премладе публике, која потрошачки није у стању да пуни буџет града и државе у којој се то дешава.
Посетиоци мисле да ће град Ниш изгубити много, као и публика, какви су коментари, да ли су они за измештање Нишвила?
Постоји једно језгро публике, којима је ово ходочашће и најбољи фестивал у Србији ако не и шире и они би јако туговали када би се угасио Фестивал, верујем да би га пратили тамо, где се буде одржавао, али ни ми не можемо да се угасимо и да људи остану без плата, јер смо локал патриоте и бринемо о култури у оном сегменту, у коме ни држава не брине о Фестивалу одавно већ.
Главни програм Нишвил Џез Фестивала почео је синоћ, а вече је отворио Nišville ROYAZE Project Band на Earth стејџу.
– Док ово још није био бенд, наступали смо у Бриселу, тј. у Белгији и на југу Француске. Сада бенд чине Андреј Илић на бубњевима, Петар Плавшић на бас гитари, Андрија Здравковић на гитари, Младен Милошевић, на клавијатурима, Марко Османовић, на перкусији, Никола Бајрамовић на виолини, Андреј Максимовић на труби и Злата Маринковић, наша „frontwoman“, рекао је Андреј Максимовић Папи, вођа бенда.
Злата Маринковић разгалила је присутне посебном харизмом, а музика, која ју је пратила понела је ову осамнаестогодишњакињу, те је публици послала поруку : „Хајде да рокамо !“
И „рокало“ се ове прве вечери и уз Бети Ђорђевић, и уз Тајланђане, Аргентину, али највише уз AL McKay’s Earth, Wind and Fire Experience (USA).
Представници Тајланда, позвали су публику на узвик:
„Everbody together – Nišville is my home“
И заиста, овај бенд је и на стејџу показао слободу, као у свом дому.
„Have you ever been to Thailand before? LISTEN AND ENJOY SOME MINUTE IN Thailand!“
Тако је гласила порука још једног члана бенда.
„We love the Nišville“, остало је за крај.
Џез је светла страна живота, па је порука чланова бенда Wind and Fire Experience гласила :
„Support light music, thank you young people!“
А да ли ће и град Ниш, њени челници и држава подржати лагану музику, музику живота Ниша, видећемо у децембру.
До тада љубав за џез!
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
