Топличанка на Нишвилу

0
нишвил-ивана
Фото: Владимир Гашевић

„Јесте да не спаваш, али Фестивал фестивала!“

Ни киша, ни влажност ваздуха, ни недостатак сна, не поремети Нишвил. Можемо да се не волимо кад су неки обични дани, али кад су Нишвилски, љубав се ваздушно шири. Иза сцена, упознаш једноставне, а звездане људе и схватиш, живот је леп, када спознаш себе. Нишвил је учинио да многи упознају себе, кроз музику и људе који су дошли из других држава да ти се отворе.

Ако се питате како је бити са звездама иза сцене – па фасцинантно!

То су фини људи са осмехом, који су себе дали на светлој сцени, под рефлекторима, који сноп бацају до тебе, будећи најлепше у теби.

Занимљива је чињеница да се на Нишвилу нико није жалио на кишу, а сви су покисли. Тако нека је и у животу ! Кад киснеш, не треба да бежиш. И ту страну себе треба да спознаш. Љубазност и пристојност, само су две речи, које говоре много о организаторима Нишвил Џез Фестивала. Кокице лепше миришу тамо, где људи музиком шире позитиву. Никакви вируси, ветрови и кише, не могу против Џеза. Џез је господин музичког поднебља и не сме да умре. 

нишвил-ивана
Фото: Владимир Гашевић
  • Ниси видела даље од свог села!
  • А неее! Била сам у Ниш!
  • Каже се у Нишу, сељанко!
  • Каже се, у правописима. У Ниш се не каже, у Ниш се свира Џез, еј!
  • Кад је Нишвил, теби није ништа.
  • Кад је Нишвил, никоме није ништа.

Волим мирис добре музике. Нањушим провод испод кишобрана. Трчим да ухватим звезду за крак, да се упознамо. Упознам Јапанце, Роме, Јамајчане, Американце, Кореанце, Тајланђане, па и нас, Србе.

  • Како бре, упознаш нас, Србе ? 
  • Па лепо. Срби се промене, кад је Нишвил.
  • Како то мислиш ?
  • Мислим… Џез учини од људи људе. 
  • А од тебе?
  • А од мене, МЕНЕ!
  • Значи, коначно познајеш себе добро?
  • Коначно, могу да изјавим да сада, захваљујући Нишвилу, знам део себе, који ме инспирише на мир и уметност.
  • Могла си то и код куће… Мислим то, да седиш, слушаш Џез и пишеш.
  • И на друму стоји „СЛЕПА УЛИЦА“, али док не прођеш ту, не знаш шта је стварно. Није исто.
  • Ти си иста, само си се пробудила.
  • До Нишвила спавам, на Нишвилу ведујем.
  • Лепо ти је ведовање, кад свуда Џез око тебе.

Колеге су ми рекле да сијам. Питају ме шта ми се то деси преко лета, па баш у августу. Кад им кажем да је Нишвил, они ми се смеју, а мене баш брига. Ја настављам да плешем своју причу. Фурам Нишвилски фазон и никада ми није доста тог покретача, који је од мене начинио уметницу.

  • Кол’ко плаћаш ове твоје ботове да ти хвале приче ? 
  • Кол’ко плаћаш да живиш, тол’ко.

Шта ће мени већа хвала од Нишвилске?!

Шта ће мени већа љубав од Џеза?!

Спознати себе, макар и на Нишвилу, макар та четири дана и то је успех. Упознати живот, за који ниси знао да постоји и слободу да плешеш свој сан, то је највећи успех, само твој и не могу да га украду људи и кише. 

Живео НИШВИЛ!