Поводом Дана просветних радника 8. новембра, Топличанка је разговарала са учитељицом Јеленом Ђорђевић.
Улога наставника у школи и некада и сада је веома сложена иако то не изгледа баш тако. Од наставника 21. века се између осталог очекује да пружи основу за даље учење, да развије кључне компетенције код ученика, да научи ученика како се учи. Да поседује широко образовање и културу и да има развијене педагошке способности. Ученик не може, не уме да учи ако није оспособљен за то.
Научити ученика да учи је кључно за његов напредак.
Када ученик савлада технике и методе учења, онда је он самосталан и независтан у раду, има већу мотивацију ка учењу, уме да одвоји битно од мање битног и његова постигнућа су усаглашена са сопственим потенцијалима. Ново доба тражи од ученика нова знања, нове вештине, вредности и ставове, нове компетенције, тражи од ученика индивидуалност, креативност, овладавање новим технологијама – целоживотно учење. Задатак наставника је да осмисли активности, да их организује, припреми, мотивише ученике, вреднује, прилагоди наставне садржаје предзнању, способностима, интересовањима ученика.
Наставне материјале, методе и брзину учења потребно је прилагодити могућностима и способностима ученика, тако да ће већина ученика несметано усвајати градиво, а ученици који слабије напредују савладаваће градиво својим темпом и по нивоима. То су тзв. акциони планови за појединце који нису у могућности да прате редовну наставу. Једна од наставникових улога је и интегративна јер савремени наставник повезује наставно градиво из различитих предмета, учионица је тамо где је средина/амбијент повољан за стицање знања (на ливади, поред реке, језера, у позоришту, Музеју, Дому културе, …).
У оквиру ове интегративне улоге укључене су и неке мање улоге, једнако важне као што су планирање, подстицање, усмеравање, моделовање, праћење, вредновање и кориговање, као и иновирање наставног процеса. Од наставника данас се очекује да буде флексибилан, оригиналан у доношењу одлука/решења, да реагује благовремено брзо али и поуздано, не мења одлуке од данас до сутра, да уме да уђе у ципеле ученика, уживи се у његове мисли и осећања и реално процени способности и могућности сваког ученика.
Како наставник може да утиче на ученике?
Наставник који размишља самостално и критички, континуирано се усавршава и стиче нова знања и вештине, а од ученика прави креаторе и ствараоце нових вредности. Код наставника се ствара осећај задовољства и чини га срећним то када примети да је од ученика створио добре способне интелектуално и морално развијене будуће људе. С обзиром на то да ученици у школском добу са наставницима проведу трећину дана, од наставника чују пуно корисних информација које имају употребну вредност, све те информације код ученика могу изазвати различите емоције и наставник је тај који ће сваког ученика саслушати, коме се ученик може поверити, затражити помоћ.
Ученик ће увек потражити помоћ од савесног, добронамерног наставника коме се диви и који је његов узор. Поред тога добар наставник се труди да успостави добру климу у одељењу између самих ученика и наставника и ученика – уз подршку, љубав и самопоуздање које улива сваком ученику. Он је свестан тога да су ученици у стању да осете сваку промену његовог понашања и расположења и његов пример може ученике изузетно да покрене. Ученици често опонашају своје наставнике, јер наставник васпитава својим понашањем и ставом, а реченице које изговара морају бити у складу са његовим понашањем.
Наставник 21. века прихвата ученике онаквим какви јесу, а прихватање других је претпоставка за познавање себе. То се углавном очекује од сваког одељењског старешине који за време школовања ученика све време даје смернице за даљи животни пут. Ученици сами бирају путеве који им одговарају, а наставник им указује на последице странпутица. Јер поред тога што је наставник само један од извора знања, он је учеников наближи сарадник.
Шта је то програм животне вештине?
Програм животне вештине у основним школама се реализује кроз редовну наставу и ВНА (ваннаставне активности). На пример, ученици млађих разреда кроз пројектну наставу у оквиру наставне теме Животне вештине уче како се води домаћинство, сређује соба, пакује кофер, пегла и склапа веш, праве једноставни оброци, како се асертивно комуницира са другом особом, уче се толеранцији, љубазности итд.
Која је улога школе?
Школа има двојаку улогу, васпитну и образовну. У млађим разредима уочљива је васпитна улога, а затим и образовна, односно примена и остваривање наставног плана и програма, а све је то један велики задатак сваког учитеља. Учитељ, односно наставник не треба да има само та стручна знања (она се подразумевају), он мора и психолошко-педагошки да буде спреман као и дидактичко-методички за све оно што ради, као и да поседује одређене квалитете личности: доброту, разумевање, поштење, моралност, емпатију…
На почетку радног века, а некада и касније наставнику је потребна педагошко-психолошка подршка, јер је веома важно какав ће однос наставник успоставити са ученицима, на који начин, како остварује индивидуализован приступ, како решава проблеме итд.
Која је улога педагошко-психолошке службе?
Једна од главних улога је саветодавна, пружање подршке, решавање наставникових недоумица. Затим обилазак часова, врши се опсервација часова и то се подели са наставником након часа. Најпре се похвали оно што је било добро, а затим дискретно скрене пажња на делове часа који би могли бити другачији. На основу плана педагошко-инструктивног рада, односно обилазака часова, стручна служба предлаже план стручног усавршавања наставника. Лепо је када добри методичари подела своја знања и искуства са колегама након семинара који су били корисни и на њих оставили добар утисак.
Шта је важно за позитивну климу која би требало да влада у свакој школи?
Мото школе у којој радим је школа у коју се иде са осмехом. То не важи само за ученике наше школе већ и за наставнике и док је тако биће добро. У нашој школи наставници су видно расположени, насмејани, посвећени деци и једни другима. Међусобна подршка наставника и добра комуникација се осете у колективу. У таквим колективима наставници радо и с вољом долазе и одлазе с посла.
Шта се дешава када наставник изгуби мотивацију за рад?
Моје мишљење је да у просвети раде наставници који воле свој посао, воле да преносе знања. Кад неко нешто воли није га тешко мотивисати. Важно је да постоји синергија између наставника, ученика и родитеља. Када наставник успостави добар однос са родитељем, све је лакше и нема никаквих проблема. Проблем настаје када родитељ у присуству свог детета код куће говори лоше о наставнику који му предаје. Такво дете се у школи не понаша примерено, омета наставу, ремети час и не дозвољава ни другим ученицима да уче. У оваквим случајевима пресудна је улога наставника.
Наставници воле рад са децом, зато су се и одлучили за наставнички факултет. Већина наставника каже да је то њихова срећа и да тако гледају на свој позив пун изазова. Јер ми размењујемо енергију са том децом и важно нам се шта нам се враћа. Колико нам се добре енергије врати, толико су је ученици од нас примили. А када се то удвостручи, ми смо пресрећни. Веома је важно успоставити добру комуникацију са ученицима, на почетку одредити јасна правила, умети саслушати ученика, посветити посебну пажњу ученицима који слабије напредују, прилагодити наставне методе и наставне садржаје способностима и могућностима ученика.
Сваком наставнику је драго када примети да је својим понашњем васпитно деловао на ученика. И ја се радујем када сретнем своје бивше ученике који ме лепо поздраве, информишу усмено или пошаљу вест о томе да су уписали жељену школу, испричају неки догађај из свог школског живота, а затим и о томе да су постали родитељи и да им дете ускоро креће у школу. То је велика срећа просветног радника – то што добије назад од ученика када му више не предаје.
Наставник је тај који ведри и облачи, посебно код млађег школског узраста. Ми смо ти који много утичемо на живот деце која прођу кроз нашу учионицу. Ништа не може да ме спречи да бар у школи ученицима живот учиним срећнијим и да се онда заједно радујемо. Волим кад приметим да ученик гледа на школу као на место среће, осмеха и добрих искустава.
Да ли бисте извојили неке моралне вредности на којима радите са својим ученицима?
Моје мишљење је да моралне вредности морају да буду на што вишем нивоу. Неопходно је да ученик зна шта је поштовање, искреност, поштење, уважавање, љубав, одговорност, који су то добри манири. Увек сам за то да се лепо понашање похвали, како бих мотивисала и осталу децу да буду послушна. Такође, учтивост је веома важна, речи ,,молим те“, ,,хвала“, ,,изволи“ … када се прихвате и постану део сталног речника – одомаће се ту до краја живота.
А шта ако се код наставника јави хроничан пад мотивације?
У таквим случајевима наставник треба да размисли да ли је то посао који га усрећује и који воли да ради или треба да потражи нешто друго, односно промени занимање.
Топличанка је душа од жене.
