Летос, на “3Д ФЕСТУ”, музичком фестивалу творца Ивана Раденковића из Прокупља, организатор је угостио Јужног Петра, без којег, сигурна сам, не бисте схватили у потпуности “Мајање”.
Двадесетседмогодишњи музичар из Ниша, прославио се песмом “Мајање” и том песмом, већ годину дана, ствара сопствени идентитет. Убрзо је осванула и нова песма, урбаног назива “Eсам те прозвао”.
На питање којем жанру припада музика коју ствара, његов сарадник Стефан Милојковић Ксуз каже:
“Жанровски смо широких схватања.”
И ми смо се у то уверили.
“Ово је први пут да смо део 3Д ФЕСТА у Прокупљу. Изводимо електро – хоп музику или је то нека мешавина “housa” и хип – хопа. Песма “Есам те прозвао” много више нагиње ка “трепу” ”, каже Јужни Петар.
Песме су писане и испеване на дијалекту, а типично акцентовање Нишлија, на другом слогу, чува идентитет језика, града и људи који у њему живе.
Јужни Петар не крије да се мишљења, тим поводом, деле у две групе. Једнима се допада, у другима и даље живи став да је језик само књижевни.
“Не подржавам став да је језик само књижевни. Правимо музику за људе, који то воле да слушају. Ми смо за узоре имали групу “D-Fence” и “Маркоњеро”, екипу која је радила чувено “Позориштанце”.”
Зашто баш Јужни Петар?
“На Јужњачком дијалекту репујем, зовем се Петар, а и подсећа на “Јужни ветар”, одговара Јужни Петар.
Јужни Петар додаје да се у Италији дијалекти чувају као део нематеријалне баштине, али да се код нас то још увек није заживело.
“Мени је то богатство језика. Људи се превише спрдају са језиком и уметношћу”, закључио је млади музичар.
Језик је печат једног народа. Сви његови чувари и суштина су људи.
“Док је језика, биће и народа.”
У свету, где је све једнобојно, идентично, послушајте и оно, што одступа од ваших личних ставова и вашег укуса! Можда се изненадите, колико порука можете да присвојите, колико не знате језик неких другачијих људи.
Томе вас подробно уче млади музичари Јужни Петар и Ксуз, са поруком:
“Слушајте музику, бићете млади.”
Музика није више само питање стила и укуса, већ лично опредељење, које осликава данашње друштво.
И заиста, те вечери смо, сви заједно, били млади. Није било само пуко “МАЈАЊЕ”.
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
