Ах, тај Грчки млин !
Није важно што смо покисли, било је задовољство бодрити девојке и момке, док су поносно српски, пливали за Часни крст.
После Богојављенске ноћи, отворило се небо над Топлицом. Запливали су Срби у част крштења, Јединог који нас чува у добру и злу, у патњи, невољи, али и у величанственој срећи.
Ове године, на Топлици, у Прокупљу, Часни крст је припао пливачу Милошу Киковићу, који има 24 године.
-Први пут пливам за Часни крст у Прокупљу. До сада сам то чинио у Београду, јер сам тамо студирао. Победник није онај који је први стигао до крста, већ су победници сви они, који су данас пливали. Велика је храброст жена, које су данас пливале са мушкарцима без обзира на лошије временске услове. Надам се да ће и у наредним годинама бити још више младих људи. Моја Богојављенска жеља је да сви будемо заједно, да будемо једнаки и да се сваке године окупљамо у великом броју – рекао је Милош Киковић.
И таман сам мислила да побегнем од кише, али нисам могла да побегнем од љубави, која је пратила и данашњи празник. Богу хвала! Бог се јави!
На реци Топлици, млади љубавни пар, пливао је заједно.
Јесте ли некад били сведоци таквој Богојављенској љубави?
-Ја сам Емилија. Имам 35 година. Дошла сам из Алексинца да пливам заједно са својим момком, који је одавде, из Прокупља – рече црна девојка, изузетне лепоте.
На моје питање да ли је љубав лично грејала данас и да ли је ту због љубави, рекла је:
“Наравно, овде сам због љубави.”
И истопила сам се од милости на Богојављење.
– У Прокупљу сам први пут, а пливам за Крст трећи или четврти пут, нисам сигурна. Моја жеља је да сви будемо здрави – поручила је Емилија.
Схватила сам – није важно одакле си. Важно је где те је довела љубав, док си тражио пут од Бога. И године су неважна ставка, кад та љубавна храброст доплива до твог срца.
Моја Богојављенска жеља – Да се здрави давимо у љубави.
И на другој страни обале, један породични млади човек, фотографише се са супругом и дечицом.
-Главна карактеристика овог такмичења треба да буде истинско витештво, што је и основна поука овог такмичења. Овај обичај, прихватио сам као и наш народ. Постао је део наше традиције. Пливам већ шест година и планирам да наставим у том духу, упркос тешким повредама у прошлој години. Искрено се надам да ће и мој син наставити овај лепи српски обичај. Мишљења сам да ово не би требало да схватимо као просту трку, већ као неговање српског витештва.
Бог се Јави! – рекао је Никола Милетић.
Мислите ли да је било лепше фотографије од Емилијине, Милошеве и Иренине?!
Породица, љубав, благослов Оца Николе, окупљени Топличани, данас су урамљени у најлепшу Богојављенску фотографију, сведочећи о срећи једног народа.
Ноћас сам сањала да сам се, после спасавања свих људи које волим, успавала сама, у родитељској соби, у селу. Није да се нисам растужила. Сад, кад боље размислим, да сам данас закаснила да гледам пливање за Часни крст, можда бих одсамовала и тај чудан сан. Овако, све сам спасила, видела сам љубав, породичну срећу и себе међу људима, под Богојављенским небом. Бог све чује.
Бог се јави!
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
