Кад сам била мала, мама ме је учила да на камен одговорим хлебом. Тата ме је учио да одговорим стеном.
-Кристина, оптужена си због лагања!
-Име ми је Кристина. Прочитајте поново: КрИСТИНА.
Како можете да ме окривите за лагање, кад у имену носим истину? Оптужују ме на правди Бога, па после глуме да су богови. Не знају да су се прешли, јер шта год да ми ураде, поносно се носим са тим.
-Не прихватамо твоје аргументе! Лагала си и бићеш кажњена.
И добила сам казну. Кад казну прихватиш као своју победу, издижеш се изнад богова. Оних лажних и правих.
-Не могу да верујем, кажњена си за истину! – рекао ми је друг.
-Андрић је рекао да је истина као проститутка. Сви је желе, нико је не воли.
Била сам Калимеро и борила се за правду. Истина се чула, а ја сам кажњена, али поносна. Задовољна сам, јер ми је образ бео, иако га сви црне.
-Ходаш као да си освојила цео град! – шапутали су ми иза леђа.
Ходам као да сам освојила победничку казну.
Као да сам освојила Кристину. Прочитајте поново: КрИСТИНУ!
Све(т) видим очима песника и душом уметника.
