Лутка има име

Све има своју цену. У животу сам увек плаћала лепе и добре ствари које ми се дешавају. И не знам како, али после сваке среће долазила ми је туга.

Одувек сам волела да пишем и захвална сам што сам добила прилику да своје текстове делим са другим људима. Посебно ми је драго што се понека моја фотографија нађе на интернету. Одушевљавају ме људи који читају оно што пишем, па ми уживо приђу да попричамо. И све то што се дешава је дивно, али се отплаћује у много чудним тренуцима, на много чудан начин.

Пре неколико недеља пришао ми је дечко, који је у граду познат као „татин син“. Знамо се још од детињства, али никад нисмо били блиски.

-Где си, лутко са насловне стране? – обратио ми се надменим тоном.
-Ја јесам на насловној страни, али лутка са насловне стране нисам. Ја сам Кристина Милошевић! – одговорила сам.

Чим се у касаби прочује за твоје име, бедни мушкарци и јадне жене крену да преиспитују твој морал. Ако се за тебе чује и ван провинције, онда си обележена етикетом лаке жене.

Сусрети са малопре споменутом особом су кренули да се настављају. Заустављао ме је на улици да ми говори како сам лепа и како мени „лутки са насловне стране“ треба мушкарац, попут њега, са много пара.

-Знаш ли ти ко је мој отац? Знаш ли колико новца имамо?
-Не занима ме ко ти је тата. Ја могу да ти причам о себи. Ја сам песникиња и живим за љубав. Новац сама зарађујем и никад ми туђи није био у интересу.

Данима сам слушала како сам „девојка са интернета“ и „лепотица града“. Причао је како је заљубљен у мене и како бих све имала крај њега. Покушавао је да ме купи на све начине. Срећом, нисам на продају!

-Могу да ти пружим шта год пожелиш, да те водим где ти је воља, само буди моја.
-Тражим само душу. А ти је, друже мој немаш, нити ћеш је икад имати!
-Није ни чудо што је немам, уништила се када сам те видео срећну са својим пријатељем. А сада, када си слободна, бићеш моја жена! Моја лутка са насловне стране!
-Лепо сам рекла, немаш душу…

Својатају ме неки непознати људи. Одвојише ме од човека ког сам волела, јер нису могли да ме гледају туђу. Са насловне стране воде ме у кревете, док ја сама мирно спавам у свом. Прозваше ме „проклетом лепотицом града“ јер сам била своја, а не њихова.

-Лутко…
-Лутка има име!

Кристина Милошевић!

Кристина Милошевић

Све(т) видим очима песника и душом уметника.