Ђорђе Митровић представио своју књигу „Дрвене лутке“

Одабрала сам да се бавим новинарским послом. Волим да пишем, да будем у току са дешавањима у граду и да о томе обавештавам друге људе.

„У понедељак 25. 9. 2023. године у прокупачком Дому културе представљена је књига“ Дрвене лутке“ аутора Ђорђа Митровића.“ ово сам прочитала у свим вестима. Међутим, нигде нисам приметила да је неко писао како је доживео представљање, која су се осећања пробудила у њему, да ли је посматрајући Ђорђа помислио на неког свог?

Зато сам одлучила да као девојка из публике, пишем како сам доживела откриће књиге. Прво ћу описати звезду вечери. Ђорђе Митровић је двадесетпетогодишњи младић из Прокупља, који од рођења болује од артрогрипозе, ретке болести која захвата екстремитете. Иако отежано користи руке и ноге, ипак је поносан, јер се изборио. Ђорђе је млади херој и пример свима нама да се трудимо, радимо, образујемо, школујемо, не предајемо и не одустајемо!

Као што рекох, у понедељак 25. у 19 часова била су попуњена скоро сва места у великој сали Дома културе и са сцене су нас поздравиле две младе рецитаторке из Књижевне омладине Прокупља. Затим се обратила Ивана Ђурковић која је пренела своје утиске о књизи и прочитала одломке који су јој се највише допали. Након Иване, обратила нам се Зорица Ивановић Гајевић коју аутор књиге назива Ружица. Она је препричала свој први сусрет са Ђорђем, његово детињство и како је добила надимак. Све нас је разнежила, јер је доказала да и даље постоје добри људи, који хоће да помогну.
Последња дама која се обратила публици била је Љиљана Радуловић, Ђорђева учитељица из основне школе. Изазвала је подршку и поштовање када је са нама поделила како су Ђорђеви другари из одељења увек били ту за њега.

За крај је уследило оно најбоље! Ђорђе је устао са столице, пришао до краја сцене и поклонио се. Велики корак за великог човека био је награђен громогласним аплаузом, који је трајао скоро читав минут. Да је стварно велики човек, доказао је тиме што успешно води своју битку за живот и здравље, али и што помаже другима. Наиме, део зараде новца од продаје књиге, поклања у хуманитарне сврхе за лечење деце, којој је то потребно. Тиме је код свих нас изазвао додатно, још веће дивљење.

Верно пратећи све догађаје под рефлектором, помислила сам на свог аутистичног брата Душана, због чега сам још емотивније схватила све што сам видела и чула.

На крају , Ђорђе је потписивао књигу онима који су је купили, док су се други, у холу Дома културе, служили винима из винарије „Доја“ која је подржала младог писца и испробавали послужење, које су направиле чаробне руке дивних жена.

Пришла сам Ђорђу, фотографисала сам се са њим и исказала му своје искрене утиске.

Ђорђе Митровић победио је у свим биткама у свом животу. Без сумње, победиће и рат!

Кристина Милошевић

Све(т) видим очима песника и душом уметника.