-Хајде са мном!
-Не могу.
-Или не желиш?
-Знаш да не могу тек тако да одем. Шта ће…
-Шта ће мама рећи? Или Људи?
-Ниси фер!
-Можда ја нисам фер, али ти ниси срећна.
-Шта ти знаш о томе?
-Много. Знам дубину рупица на образима кад се смејеш. И искру у оку док гледаш празно платно пред собом. Познајем даљине до којих ти машта тад досеже. Знам тачан угао под којим држиш главу док ми говориш да ме волиш…
-Никад ти нисам рекла да те волим!
-Ооо, то ти мислиш. Знам место на ком гризеш усну док ме грлиш. По јачини загрљаја тачно процењујем колико сам ти недостајао. Увек је то негде око бесконачности. Познајем твоју срећу. Али и тугу. Знам укус твојих суза и колико се јако привијеш уз мене кад је тешко. Зато и знам да ниси срећна. А знам и шта сада мислиш.
-Сад си и видовид?
-Хајде да се играмо. Ако погодим, остављамо све и идемо заједно.
-У супротном? Хееј, чујеш ли ме?!
-Откуд он овде?
-Ко? Не видим никога.
-Отишао је. Заборави. У супротном идем сам.
-И то је то?
-То је то.
-Теби је све игра. Хајде погађај.
-Мрзиш да будеш послушна. Она која никад не разочара. Мрзиш што немаш право на грешку. Желиш да будеш слободна и несавршена, да опсујеш и отераш све дођавола. Али немаш петљу за то. Јер добре девојчице то не раде. Јесам ли у праву?
* * *
Мрзела сам га у том моменту. Гледао ме је у очи и изазивао. Нисам знала како је мислио да однесе победу и тај пут. Кад ме већ толико познаје, требало би да зна колико сам поносна.
-Јесам ли у праву?
-Ниси. Иди дођавола!
* * *
Познавао ме је боље од мене саме. Рачунао је на мој понос. Није ни желео да кренем са њим.
Од његове сестре сам сазнала да га је човек, ког је видео оне ноћи, пратио већ неко време. Страшно га се плашио. С разлогом, испоставиће се врло брзо. Иако ситан, свега неколико центиметара, успео је да га порази. Узео му је љубав, музику, моћ говора и на крај сам живот.
Умро је од тумора на мозгу 27. априла, пет месеци и седамнаест дана након те вечери.
* * *
-Јеси ли ишла на сахрану, бако?
-Чију сахрану?
-Његову.
-Не знам о коме причаш? Шта има за вечеру?
Пише: Тамара Новаковић
Топличанка је душа од жене.
