Јесмо ли добри пливачи у животу, када се Бог јави и изрекне свој суд!? Мислимо ли у том правцу, када газимо у воду, сви грешни, али вољни? Са Грчког млина орила се песма „Вера православна“.
Одавде се плива већ десет година за Часни крст у организацији удружења „Бог се јави“, Цркве Светог Прокопија и Града Прокупља. Ове године сунце је обасјало 53 пријављена срца којима није било важно ко је први. Оно што је једино важно је то, да су сви загазили у воду са вером у Бога, за здравље Српства. Неколицина је на дрвету закачила заставу са натписом „Догодине у Призрену“. Верујем да је жеља стварна, истинска колико и љубав према земљи Србији.
Први који је допливао до Часног крста је Лука Минић из Прокупља, који је скромно изашао из воде, без гордости и буке. Некада речи нису ни потребне, јер млади људи чине велика дела. Благослов су послали свештеници Цркве Светог Прокопија. А тај благослов, најдаље се чује.
Најмлађи пливач за Часни крст је петогодишњи Душан Ристић који је у воду ушао заједно са својим оцем. Каже да вода није била хладна, јер га је грејала родитељска љубав. Тако се деца уче вери!
Пливали су и старији, а најстарији међу њима Љубиша Пауновић Жмига. Сви као један, без обзира на године.
Свако је имао неку жељу, можда исту, можда и не… али сви смо под истим небом и сунцем осветљени Божјом вољом.
Уз грејану ракију домаћинства Лекић из Широких Њива, присутни посматрачи, као и учесници, могли су да наздраве за срећу и здравље нације.
До следеће године, здрави били!
Да нас огреје Божја рука, Бог се јави!
Ивана Ђурковић
Пишчева мисао треба да продире у људске душе.
