Девојка која је умесила свој сан!

Сузана Томић је девојка која је умесила свој сан. Иако је одмалена заљубљена у кулинарство, њена инспирација се размахала тек кад је постала мама два чаробна близанца. Тако је све што ради сместила на једно место – „Sussie slatkiši i slaniši“.

Дипломирала је грчки језик и књижевност и радила различите, како каже некреативне послове, а сада је на озбиљном путу да оствари сан који сања од детињства.

– Моја бака је била изврсна домаћица и највише је рецепата њених, али никако нисам успела то да испишем (украдем) због школе и осталих обавеза. Када је преминула, мама је била та која је све записивала али и љубоморно чувала своју свеску. И данас не знам где је. Тако да сам морала да крадем занат. Кад сам кренула да студирам живела сам мало код стрица у Београду, па мало у Студењаку и хтела или не, морала сам да кувам и спремам сама. То је било мојих пет минута… Отада не престајем! – каже Сузана.

Своје слаткише и сланише прави за породицу и пријатеље и готово да нема славља које нису улепшали њени мафини, макаронси, принцезе као и кифлице.

Сама је научила да меси, декорише и експериментише са рецептима.

Доста њих је, како у шали каже, украла од маме и баке, али већина је из њене главе. Позитивне реакције околине осоколиле су је да се више посвети свом хобију и упише курс за посластичара.

– Највише волим да месим кифлице и штрудле, а највише од слаткиша волим да једем, веровали или не, ванилице и пуслице.  Моја породица је ми је главни дегустатор. Деца ме инспиришу дефинитивно, а муж ми је највећа подршка. И заиста верујем да је то мој позив. На много опречних ставова сам наишла, везано за факултет и везано за зараду и милион других ствари. Али битно је да нешто заиста волите да радите и да уживате у томе, да вас то испуњава. Ако није тако, бићете несрећни, а и људи око вас. Ускоро завршавам и курс за посластичара па се надам да ће од овога бити некад нешто баш велико. Заиста бих волела. – искрена је Сузана.

Сузанину жељу да учи и посвети се максимално прављењу посластица препознала је и њена пријатељица која је у истој бранши. Од ње је добила ветар у леђа и велики број савета који јој је показао да је на правом путу. Зато с лакоћом сваког дана измишља нешто ново и искушава своју оригиналност и креативност.

– Мој сан је да отворим радионицу за колаче попут оне у филму „Чоколада”, у којој ће бити много слаткиша за децу, украсних кутија и сличних ситница. Волела бих да радим са мојим мужем, да он, на пример, прави те кутије док ја печем колаче и декоришем их. Волела бих и децу сутра да укључим… За сада је сајт на реду, курс за посластичаре, па полако, видећемо шта даље. Верујем да кад пратите своје снове, своју жељу, своју љубав одвешће вас на прави пут, јер све што радите смирено и с љубављу мора да буде добро.– каже ова креативна жена.

Питали смо је: Шта за тебе значи бити Топличанка?

Бити Топличанка враћа у историју и подсећа да су преци и даље ту,буквално бити Топличанка у мени враћа историју,културу… Драго ми је да сам део тога и део овог града. Треба свако ко је одавде да буде поносан што је макар и то зрно песка у прашини.

Топличанка ушива успомене. Ово је моја:

Најбоља успомена која ме увек враћа уназад је мирис.