Понекад проналазим себе питајући се да ли сам добра мама својој деци. То питање, углавном, постављам у тренуцима када нисам на врхунцу задатка, тј. када се не осећам добром мамом. Онако, за казну. Да ми буде још теже.
Верујем да сви имамо такве дане.
То су дани када немам довољно времена, стрпљења ни енергије да се посветим својим малишанима на начин који сматрам одговарајућим.
Често су то и “они дани” када нисам сасвим своја, па ни њихова.
Или су то дани када случајно прочитам рандом текст о “исправном” родитељству, па се у њему пронађем као “негативац”. Тада почиње самокритична анализа. Иако је често врло дискутабилно има ли истине у прочитаном текту, препознавање неких мојих поступака у негативном контесту ми увек тешко пада, поготово када је реч о мајчинству. Ту сам најрањивија.
Зато постављам следеће питање.
Када су то родитељи почели да сумњају у себе? Да ли је то почело експанзијом најразличитијих садржаја у медијима, интернету и литератури намењеној да подучи родитеље родитељству?
И ко су заправо ти силни зналци који нас уче како да волимо своју децу? Имају ли они заслужени кредибилитет за то? Ако имају, свака им част, требало би их следити. Али, ако га немају, нека нас оставе на миру. Доста је било беспотребног осећања кривице.
Јер, данас су родитељи константно под стресом. Поготово маме.
Маме су свакодневно под притиском да буду савршене. У свему. И увек.
Маме немају право на грешку. Оне су непрестано под лупом, пре свега сопствене самокритичности, па затим и околине.
Јер, у мору најразличитијих и често опречних “добронамерних” садржаја, маме почињу да губе самопоуздање.
А, нема те писане речи која ће премашити нашу интуицију и осећај за наше дете. Ми га познајемо и осећамо боље од било које књиге или блога.
Међутим, често ћемо више веровати туђем мишљењу, него својим очима. То је управо зато што нам мањка мајчинског самопоуздања.
Уверене смо да сви знају више од нас о родитељству. А да ли је то заиста тако? Да ли они познају нашу децу? Да ли су их икада видели, насмејали, утешили, или осетили на било који начин?
Јесу ли сва деца заиста укалупљена, тако да им је потребан исти принцип родитељства?
И, да ли смо и ми маме све истог темперамента, става, и сензибилитета, да бисмо могле потпуно једнако да реагујемо у сличним ситуацијама?
Рекла бих да нисмо. Сви се разликујемо. И ми као родитељи, а и наша деца међусобно.
Да постоји само један исправан начин родитељства, онда бисмо, претпостављам, поред бебе, у породилиштима добијали и “упутство за употребу”.
Зато, најпре слушајмо себе, верујмо себи, и ослушкујмо своју децу.
И нећемо погрешити. Бар не толико колико бисмо могли да погрешимо слепо пратећи туђе савете, занемарујући притом оно што нам је пред очима. И у срцу.
Једно је сигурно. Највредније што можемо поклонити својим малишанима је наше време. Тако им дајемо себе. За децу време није новац. За њих, време је љубав, сигурност, осећај да су вољени, важни, потребни, схваћени и прихваћени.
Наравно, не треба потпуно побећи од проверене стручне литературе, која нам може бити од помоћи када је пред нама одређени проблем или ситуација коју нисмо у могућности сами да разрешимо. Али, добро би било не узимати баш све здраво за готово.
Оно у чему се сви слажу је да смо на добром путу родитељства, ако деци пружимо љубав, топлину, пажњу, нежност и разумевање.
А ко други може разумети и волети нашу децу више од нас самих?
И то је то.
Враћамо се на почетак приче.
Да ли сам добра мама?
Можда нисам савршена, али у једно сам сигурна.
Знам да ме моја деца никада не би мењала за неку другу, савршенију маму.
Не бих ни ја њих двоје мењала за неку другу, савршенију децу.
Они су моји, и ја сам њихова. Нема већег савршенства од тога.
Мени лично су најбољи учитељи родитељства управо моја деца. Обука је почела још првог дана, са првим додиром и загрљајем који срце топи.
Они ми показују пут и уче ме родитељству свакога дана. Због њих се мењам и прилагођавам, упијам њихове потребе и тако спознајем каква мама треба да будем.
Зато маме, слушајте себе и своју децу. И биће све у реду. Неће бити савршено, али ће бити најбоље могуће. И верујте само провереним изворима.
А друге ко пита.
Ауторка: Лана Крапеж
Допао вам се блог? Упознајте Лану мало боље!
Топличанка је душа од жене.
