Ко је боокирана?

0
Фото: Фронцла

Тог пролећа сам се сударила са књигом „Парадокс избора“. У њој сам читала зашто постајемо нервозни, несрећни  и незадовољни.

Један од разлога је превелик избор, сличан оном осећају као када у маркету стојим испред фрижидера у коме је четрдесет врста сладоледа. Док стојим, комбинације крећу да ми ђускају испред очију – укуси црвеног и наранџастог воћа, беле, црне и млечне чоколаде, моке, плазме, пистаћа… Укуси лагано престају да ђускају и више не видим могућност за куповину, већ пропуштену прилику за оним што нећу купити.

Тог пролећа сам се сударила са доста савета – које књиге да читам, где да одем за викенд, како да гајим цвеће, у ком ресторану добро да једем, а да ми не закерају на порцији и да не буде скупо, које боје се слажу уз моје очи и зашто је Тајланд постао нова Будва.

Опет сам се осећала као у маркету.

Тог пролећа сам се сударила и са њим. У клубу (иако бенд Буч Кесиди каже да нема љубави у клубу). Он ми је у неком тренутку рекао да је између осталог, у неким новинама прочитао да просечни живот траје 20 000 дана.

Сконтала сам да је и он у неком свом маркету.

Дим. Бука. Сударање.

Некако смо се спонтано склонили. Па смо почели спонтано да се склањамо. Из дана у дан, свако из своје приче. Из свог маркета.

Сећам се…

Сударају нам се лактови на почетку улице Светозара Марковића. Ипак, некако смо се ухватили за руке.

Сударам се са његовом салатом, јер салата „мора да се једе, јер је здрава“. Здраво је добро.

Сударам се са његовим: „Хеј, возим ауто и само сам те позвао на кратко да ти кажем да мислим на тебе, да је на путу потпуни мрак и да видим брдо свитаца. Много су лепи“.

Сударам се са његовим: „Јеси ли закопчала капут? Напољу је хладно.“

Сударам се са његовим пупком и брадом. И његовим креветом који мирише на Саву.

Сећам се да сам само читала „Парадокс избора“. Да је он читао да „просечан живот траје 20 000 дана“. Да смо се мало сударали, али да смо убрзо након тога престали да маримо за неке друге приче.

Јер се најбоље осећамо у нашем роману.

Ово нас је инспирисало да нацртамо мајицу „Боокирана“ и да је посветимо нама и свим оним девојчицама које воле да читају. Своје романе.

Ауторка: Тијана Бановић

Ако вам се допала Боокирана, погледајте каква све ФРОНЦЛА може бити.