Шта се дешава са Топличанком? Кад год пробам да уђем на сајт показује ми грешку.
Ово је кратка прича о (не)успеху и о људима. Како људи реагују на нешто ново и лепо? Ови „наивни“ у чијем друштву с поносом седим, они се радују, трепере и реагују на то лепо – гле чуда – ЛЕПИМ. Некад је то осмех, некад подршка, некад лепа реч, а некад „лајк“.
Ови други, што у њима паланка спава (ил’ боље да кажем: је будна!), они ће да изнађу 101 разлог да ти то што имаш (ново и лепо) унизе или сруше. Они се не радују и не трепере, они се не смеју и не смешкају, они неће подржати, неће лупити „лајк“, али хоће сигурно лупити неку глупост. Или завидни коменар. Или заједљиви. Ал’ нечем лепом се не надајте. Они ће или да унизе или да сруше.
Кад је у питању сајт, ко има знања с лакоћом ће урадити ово друго. ДА СРУШИ.
Шта се дешава са Топличанком? Кад год пробам да уђем на сајт показује ми грешку.
Колико пута сам морала у току ове недеље да одговорим на ово питање. Боље да вам не кажем. Топличанка је прво радила споро, па се на моменте губила, па је нема пар сати, па ето опет ради. И тако један дан, два дана…
Можда је до мог интернета, тешим се ја. (А овамо: супер ради Фејс, мејл, други портали).
Можда је нешто тренутно, око празника. (А опет, све друго што тражим у претраживачу отвара се док трепнем!)
Можда сам ја нешто зезнула, оптеретила сајт овим додацима, што па мора да пада снег, чек то да склоним. (Снег стаде, а сајт паде!)
ВРАГ ОДНЕО ШАЛУ! Да питам ја ко је стручан. И лепо питам свог интернет провајдера: Топличанка не ради, у чему је ствар?
Напали Топличанку као да је државни трезор, а не магазин за душу од жене!
Све чекам сад ће да стигне неки одговор: Девојчице, држи се ти својих слова и дај неком програмеру да ти води сајт. Урадила си нешто погрешно, оптеретила си га, мора да се сруши!
Кад уместо тога, стиже мејл што почиње са „Поштована“, а у наставку стоји (као да се то подразумева да и сама већ знам) да се боре да одбију НАПАД и да ће се потрудити да то реше у најкраћем року!
Ко је напао, што је напао? Кажу напад је енормних размера, са много ИП адреса у земљи и иностранству (?!), различитог интезитета и начина – чим ме одбране, селе ме на сигурно место.
И одбранише ме и преселише ме.
Не треба мени непријатељ, ја имам МЕНЕ!
Прорадила Топличанка! Све је на месту! И розе позадина, и Ја сам Аска, и предобар блог Матора за афтер, и урнебесно комична прича Сузи, мајке близанаца, и снег (добро, не снег, њега сам искључила!) 🙂
Све је ту, а мене копка: коме то Топличанка смета? Не пљује, не псује, ватру не бљује. Можда би требало? Е нећеш га, кажем! Топличанка се не мења, него ће Топличанка шифру да мења!
И тако се ја направим паметна и будем сама свој мајстор, променим шифру, лупим ЕНТЕР – и оборим сајт! Само ми искочи ова белина:
После сам на Интернету, у потрази за решењем проблема, наишла и на један (духовит) податак да се тај бели екран назива екраном смрти. (Пу, пу, далеко било!) Срећом по моје нерве и на радост свих читалаца, на истом том Интернету, решење проблема сам и нашла! Боље да вам не кажем шта сам све и где куцкала – да од приче не срушим сајт!
Шта ће сада бити? Надам се само оно ЛЕПО с почетка текста. Осмеси, лепе приче о лепим људима. О онима што не руше туђе лепо, већ га с осмехом подржавају. Могла сам целу животну филозофију да вам исплетем сада о томе: како из страха за своје, у жељи да се заштитимо, правимо катастрофалне грешке – које, на крају, коштају само нас. Или о томе како на свету постоје људи пуни зависти и да се на њих не треба обазирати све док је ових других – који су стигли до краја овог текста и смешкају се са мном.
Јер да, када сам коначно, након полусатног тражења решења (а чинило се као вечност) и трчкарања до собе у којој кашаљ буди моју децу на смену, угледала познату насловну страницу Топличанке, скочила сам Жмуу у крило са узвиком:
Baby, this time next year we’ll be millionaires!
Душо, следеће године у ово време бићемо милионери! Оженио си програмера!
Је л’ и ви чујете колико се човек смеје?
Пишем и инспиришем.
