Nevidljivi teret je benigan način da se opiše beskrajna, neretko nepodnošljiva lista stvari koje žene redovne rade da bi odgojile decu i da bi sve u kući savršeno funkcionisalo.
Najnovija studija, objavljena nedavno u časopisu Sex Roles, koristi originalne podatke da dočara upravo taj koncept nevidljivog tereta, kao i njegov krajnje depresivni uticaj na (psihičko) zdravlje žena.
“Da li (majke) disproporcionalno osećaju kao da same upravljate „njihovim brodom’”?, zapitala se profesorica Sinija Lutar (Suniya S. Luthar), ko-autor pomenute studije.
Ukoliko je verovati uzoru od 393 žene koje imaju partnere i decu, odgovor je DA.
Gotovo 90% učesnica smatra da snosi svu odgovornost organizacije unutar porodice. Njih 7% se izjasnilo da su kao kapetan broda, koji određuje, ali i izvršava sve naredbe. To podrazumeva tegljenje stvari i namirnica, traženje nečije čarape, te vožnju od i do… Ili kako je to Lutar rekla: “Sve te gluposti zbog kojih nam se vrti u glavi.”
Ono što je Lutar, zajedno sa ostalim koautorima saznala, jeste da posvećenost žena njihovoj deci, i njihovom emocionalnom razvoju, utiče na njihovo samopouzdanje u vezi sa partnerom, i u životu uopšteno, pa čak može dovesti i do osećaja praznine.
Stoga ova autorka (zajedno sa svima nama) ovom studijom zapravo urgira da žene uspostave bolju i jaču komunikaciju sa svojim partnerima upravo o podeli tog nevidljivog tereta.
Ja možda nosim sav “mentalni teret”, ali neko moj nosi mene
Doduše:
“Ne želim da dodam još jednu stavku na listu stvari koje one trebaju uraditi”, pojašnjava Lutarova. “Želim samo da im među prioritetima bude upravo briga o sebi samima. Zamislite milu ruku na svom čelu. Treba vam jednako kao i vašem detetu.”
Izvor: Lola magazin
Topličanka je duša od žene.
