Kad malo razmislim, život samohranih majki i onih koje žive u zajednici, imaju sličnosti: verujem da su sve majke podjednako posvećene deci, bez obzira na svakodnevicu i različite situacije s kojima se suočavaju.
Moje dete uskoro puni 6 godina; nikada nije živela sa ocem, podižem je sama. Sve odluke vezane za nju donosim sama. Konsultujemo se ponekad; nekada ranije sam gajila iluzije o tome kakvu će on ulogu imati u njenom životu. Kad su se iluzije raspršile a kockice sklopile, ostala sam da sopstvenom pameću i iskustvom (ili neiskustvom) odlučujem šta je za nju najbolje. U koji vrtić da je upišem, kakav da joj bude životni ritam, na koje aktivnosti da je vodim. Radi održavanja dobrih odnosa povremeno ga pitam za mišljenje. U suštini i ne moram, jer realno posmatrano, sve je na meni.
Svim majkama dobro je poznat beskonačan niz naizgled bezveznih radnji koje čine dan, a dan nam traje i po 25 sati. Nekada mi se činilo da su to sve sitnice, rutina koje svaka zaboga ionako mora da obavlja, i šta se onda toliko žale sve te žene sa decom, ma to je sve tako normalno i dostižno i skroz u redu, šta im fali.
Normalno – jeste.
Dostižno – pa kad moramo, jer nemamo drugog izbora.
Da li padamo na nos? Da.
Da li nam je lako? Ne baš. Ali guramo, jer – nemamo drugog izbora.
Da skratim priču, sve majke ovo razumeju jer im je dobro poznato.
Ustajanje u zoru jer se dete budi i traži svoje.
Spremanje, vrtić, posao, nabavka, da li si piškila i oprala ruke, hoćeš li već jednom da pojedeš sve iz tanjira, hajde peri zube nemoj da se igraš sa četkicom, nema više crtaća, vreme je za spavanje neću više ništa da čujem obuci pidžamu sama dovoljno si velika…
Pa onda kuvaj, peri, peglaj, pospremaj… i tako u krug i u nedogled.
Nekih večeri uspem da ostanem budna malo duže pa se vučem po kući i pokušavam, ne znam ni sama šta pokušavam ali dobro zvuči.
Drugih večeri se jednostavno onesvestim pored usnulog deteta (da, mi spavamo zajedno).
Godine prolaze
Nedavno me je prijateljica (neudata i bez dece) spopala i napala: te previše se bavim detetom, te nigde me nema, te život mi prolazi… Krajnje je vreme da počnem da se bavim sobom.
Pomislila sam, možda ima istine u tome.
Nigde ne izlazim, ako izuzmemo odlazak na dečije rođendane u igraonice.
Pozorište, bioskop, restoran, deo su davne prošlosti. Družim se kada uspem da savatam slobodnu drugaricu (ako je između dva momka), pa pijemo kafu u nekom od „child friendly“ kafića dok moje dete šarmira konobara ne bi li dobila što više onih keksića koje udeljuju uz kafu.
Pomislila sam, a što da ne? Zašto se ja ne bih nekako organizovala, našla bebisiterku, skockala se i pogledala malo šta ima tamo, u spoljnom svetu.
Ali nisam
Jer mi je moja (neudata, bez dece) prijateljica još rekla i sledeće:
„Zašto se toliko baviš tim detetom, zar ne shvataš da će te ona jednog lepog dana šutnuti kad joj više ne budeš potrebna?“
Ima situacija koje vas toliko zateknu da ostanete bez reči.
A šta bih sve rekla, samo da sam u tom trenutku bila u stanju…
Rekla bih joj da ja moje dete volim najviše na svetu, i da je svaki trenutak koji provedemo zajedno, zilion puta vredniji od vremena koji ona provede spremajući se za izlazak i provod.
Rekla bih joj da je moje dete ono najvrednije što sam ikada imala, i što ću ikada imati.
Rekla bih joj da je najveća sreća imati uz sebe malo biće koje ume da grli bez zadnjih misli, da voli iskreno i svim srcem – i da se raduje gumenim bonbonama sto puta više nego ona novoj haljini ili cipelama.
I tako sam ja nastavila svoju svakodnevnu rutinu, jer ovo jedno malo biće koje podižem, ima jedno detinjstvo, a ja ne želim da propustim ni jedan trenutak, ni jedan dan.
Znam da će doći vreme kada joj više neću biti potrebna kao sada. Znam da ću tada moći da se vratim sebi, svojim ličnim željama i potrebama. Do tada…
Hajde požuri obuj se uzmi svoje stvari nemoj ništa da zaboraviš, zašto sada plačeš, zaboravila si lutku pa dobro vratićemo se po nju evo ti maramica istresi nos, nemoj to da diraš, jesam li ti već rekla da ne diraš voće u prodavnici zašto moram stalno da ponavljam…
Autorka: Vladana S. Sačekaj malo – Dnevnik supermame
Dopao vam se blog? Upoznajte malo bolje Supermamu!
Topličanka je duša od žene.
