Чак и саме мајке понекад имају празан ход, тренутке без обавеза; или их можда немају али морају мало да прикоче, да одморе тело и главу. Паклена машина тешко се зауставља, од јутра до сутра раде, перу, пеглају, сервисирају дете… и тако унедоглед.
И ми имамо душу, треба нам предах. А тај предах морамо да осмислимо тако да буде угодан и нама и детету (односно деци).
Шта дакле раде самохрана мајка & дете викендом, након пијаце, ручка, спремања стана и томе слично…? Док ми је дете било мало, док је још седела у колицима, било је лакше. Ишле смо у шетњу, у куповину, чак и на кафу. Била је добра, звецкала је играчкама, пила сок, зверала око себе.
Проблем је настао касније, кад је порасла.
Деца су друштвена бића, али буквално. Желе другаре, желе забаву. Желе другу децу. Желе да иду код друге деце кући, и да позову другу децу код себе кући.
Ово је тема која ми се већ неко време мота по глави, стално јој се враћам а никако да је срочим. Најзад сам одлучила да се ухватим у коштац, а није лако јер је, мада неспорна, веома осетљива.
Људи из нашег окружења најчешће живе у заједницама.
Муж, жена, деца. Класичне породице, односно парови са децом.
А парови воле да се друже – са другим паровима
Знате већ како све то иде: пар са децом бива позван у госте код другог пара са децом.
Жене ћаскају о деци, кувању, можда о филмовима, ређе о фризурама и моди (јер углавном немају када тиме да се баве), о животу уопште.
Мужеви се хвале бизнис комбинацијама, евентуално причају о спорту, вероватно се дотакну политике.
Деца трче по кући, праве неописиви хаос, просипају сокове и мрве ужину где стигну.
Шта ћемо када жена тј. мајка нема мужа нити партнера?
Ништа.
Углавном, жена/сама мајка са дететом, ретко бива позвана на породична дружења са децом. Једноставно јер се не уклапа у класичну горе описану комбинацију, осим ако је у питању дечији рођендан.
И то је негде, на жалост морам тако да се изразим, природно. Саме мајке са дететом ређе се сматрају пожељним друштвом, јер су оне природни саговорници жена.
А шта ће онда муж тј. партнер?
Морале би да буду изузетно занимљиве, елоквентне, успешне и забавне да би биле прихваћене као добар, довољан и пожељан саговорник и гост.
Постоји још један моменат на који ми је због личног искуства пажњу скренула разведена пријатељица: њу су понекад избегавали да позову на породична дружења, из страха да се муж домаћин не загледа у разведену, дакле сада слободну жену (и ваљда жељну авантура?).
И тако…
Немојте мислити да је ово жалопојка. Не. Ово је искрен и ненашминкан приказ реалности живота саме мајке & детета. Разоткривање неких појава о којима се ретко говори.
Него, нисам ја једина сама мајка са дететом, јел тако?
Тако је, постоји много самих мајки са децом. Ја их знам неколико. И онда, зашто се ми не бисмо организовале и дружиле међусобно? Ми то и радимо.
Али…
У људској природи (ваљда нам је тако усађено негде у неком генетском коду) је потреба за заједницом – мама, тата, деца. Наша култура је таква да смо навикли на класичну породичну ћелију и традиционалне релације. Моје дете никада није живело са оцем; она га ипак воли, то је једна наивна детиња љубав. Када идемо у посете, она често пита “може ли и тата са нама”. Када (понекад, ипак) одемо у посету пријатељима са децом, она примети да је “Мајин тата увече кући, ту са њом“.
Тада ми преостаје само да скупим преостале резерве снаге, на лице налепим свој најтоплији осмех и певушећи одговорим; “то уопште није важно. Њен тата живи са њом, твој тата има своју кући, а нека деца уопште немају тату, све је то у реду…”
Понављам, ово није жалопојка нити тужна прича. Неколико пута сам од “добронамерних” људи (не бих их назвала пријатељима) чула коментар – “па ваљда си знала како ће то да изгледа, сада немаш право да се жалиш”.
Не жалим се. Само констатујем нешто о чему се ретко прича.
Нисам знала, нико не може да предвиди, да осети какав ће му бити живот у специфичним условима.
Нити сам ја знала, нити било који посматрач мог живота може да схвати како заиста изгледа бити сам са дететом у друштву које фунцкионише на тотално другачијој основи.
Ауторка: Владана С. Сачекај мало – Дневник супермаме
Допао вам се блог? Упознајте мало боље Супермаму!
Топличанка је душа од жене.
