Не знам да ли сте примјетили, али друштвене мреже су пуне дјечијих фотографија. Све су то слатке и симпатичне фотографије и немогуће је да их не волите и да вам дјечији обрашчићи нису слатки. Просто је гријех не ставити лајк. Међутим, постоји та друга страна. Да ли чувате своју дјецу, па и од самих себе? Ово питање није тешко и мислим да свако жели добро дјеци, не само свом дјетету, него и другој дјеци. Чувајте вашу дјецу, чувајте и од самих себе. То је моја порука на почетку текста.
ЈЕДНА ИСТИНИТА ПРИЧА
Прије неколико мјесеци причала сам са колегиницом и почеле смо причати о овој теми, па ми је испричала једну истиниту причу која се њој десила. Иде овако… Казала ми је како јој је другарица остала трудна и свима објавила. Типично за новопечене мајке је да све постављају на друштвене мреже, од ултразвука до прве фотографије. Међутим, њена другарица то није радила. Ништа од тога. Нико није знао како тече њена трудноћа, ни да ли се породила. Око времена порођаја колегница је „свратила“ на њен Фејсбук профил и видјела да нема нити једне фотографије. У први мах се препала како је рекла. Препала се јер је мислила да је њена другарица остала без бебе.
Тај страх који је осјећала и тјескобу, прогањао је данима. Јавила се другарици да види како је, не спомињући дијете како је не би повриједила. Она је сама од себе рекла, осјећам се супер и дијете је одлично. Казала јој је да је пресрећна и да се никад није осјећала срећнијом. Моја другарица је одахнула и испричала јој за свој страх. Њена другарица је рекла да намјерно није ставила фотографију и да не планира да ставља. Рекла је како не жели да своје дијете ставља у опасност и жели да оно само бира своју „онлајн“ присустност.
Моје одушевљење овом женом, коју не знам, нисам могла да сакријем током цијелог слушања ове приче. Једноставно, невјероватно је да неко тако размишља. Неко ко није у тим водама, неко ко не познаје медијску писменост. А, опет има ширину и пази на своје дијете. Пази и чува. Данас је тешко било шта сачувати, а интиму најтеже. Неко ће је други показати ако је ви нећете. Неко ће други фоткати ваше дијете и објавити. Да ли се на то може да утиче, а да не испаднете лудак који „брани“.
„НИСАМ ЈА БРЕНА И БОБА ДА МИ НЕКО КИДНАПУЈЕ ДИЈЕТЕ ЗА ПАРЕ“
Сјећам се прије десетак година како је било. Људи су се тек почели да навикавају на друштвене мреже. Пола људи је имало страх од свега тога. Људи су само причали да се треба пазити шта се ставља, да те неко не дај Боже не киднапује. Не причај са странцима. Данас је пожељно да се с њима прича, јер супер за тебе прије и лакше ћеш побјећи одавде. Интересатно је како људи немају страх, јер сви се воде тиме, да нису Брена и Боба и зашто би неко киднаповао његово дијете. Зашто? Да га можда прода? Није све у томе да сте богаташи или сиромаси, па неко хоће да изнуди паре. Болесника на сваком корају.
Људи се згрожавају кад чују да је неко педофил. Исти ти људи на све стране постују фотографије своје или туђе дјеце. Дјеце к0ја су преслатка. Обучена као са неке модне писте за дјецу. Онда бацају дрвље и камење на министра, свештеника, на особу из вртића која је чувала дијете. Не треба држати дијете под стакленим звоном и нормално је да се иде у корак са временом. Зар мора на друштвене мреже да иде голо дијете? Дијете које се брћка у базену? Педофилима никад, али стварно никад, није било лакше да виде сав садржај без да траже на неким сајтовима.
Некад се питам зар се ти родитељи не боје кад дијете одрасте и неко га почне да зеза због неке пошалице која је нама била смјешна у том моменту и ставили смо је на друштвене мреже. Зар нисмо свјесни како се млада дјеца убијају? Зар нисмо свјесни и не читамо како млади причају и боре се са стресом и анксиозношћу? Много је питања, али није баш сваки одговор „узми мотику у руке“ и сви проблеми ће нестати.
БУДИМО ТИ КОЈИ НЕ ОДМАЖЕМО ЊИХОВО ОДРАСТАЊЕ
Не изборе се сви на исти начин. Зар то не значи да ми који све то знамо или би барем требали да знамо, не би требали да одмажемо још више? Ево мислим се нешто, нико не жели свом дјетету лоше и сви воле да се фотографишу и покажу колико воле своју дјецу. Неки баш, баш претјерају у свему томе, а да нису ни свјесни. Сјетите се само себе и свог одрастања. Да ли бисте вољели да баш сви виде вас као мале голе на интернету или не бисте вољели? Друго зашто да неко има увид о вам и то још од раног рођења? Рецимо кад сте проходали, рекли прву ријеч и која је била… Зашто?
Некад се добро запитам кад стављам лајк, посебно ако су фотографије на public, јер кад ставим лајк, буквално дајем свим својим мрежама да и они виде. А, никад ниси сигуран ко је ко. Борим се сама са собом, а опет не желим да будем та која је „љубоморна“, јер ето ја немам своје дијете. Не знам ја како је то. Можда не знам, али неку дјецу волим као своју.
Ауторка: Бранкица Смиљанић, Media Blog 5+
Топличанка је душа од жене.
