Ђука мисли да сам кул

0
ђука-кул

Волим је јер воли мој ретардирани смисао за хумор. Мени је највећи комплимент у животу то што Ђука мисли да сам кул.

Стварно. И што ми је она најбоља другарица. Ни сама не знам зашто.

Мислим да смо као небо и земља, понекад. А понекад ми се чини да смо скроз исте.

– Често ме људи питају што се дружим с тобом, а ја им увек кажем: „Али ви немате појма колико је А. заправо кул’“ , једном ми је рекла. И сваки пут јој изнова поверујем. Јер се сваки пут насмеје на моју глупу фору.

„Здрава доза прозивања и шале на туђ рачун“ је наш мото. Ако нисте особа која подноси шале на свој рачун, боље је да јој не прилазите. А наљитили су се неки, пар пута. Али она „зло не мисли“ и нема задње намере када се шали.

– Мени, мајке ми, није јасно зашто се они и даље друже са мном, кад их оволико прозивам.

Није ни мени, мајке ми. Али јој ни ја не остајем дужна. На известан начин је привилегија да вас она испрозива. Јер што вас више прозива, то сте јој дражи. (Само пссст!, мало ко то зна.)

Волим је јер је велики борац.

Стоји усправно на две ноге, и када је ветрови ломе. Тај лош период памтим по дугим дописивањима и разговорима. И по свађицама јер се нисмо разумеле. Она није могла да схвати моје неразумевање њеног проблема, а ја проблем нисам могла да видим. Хтела сам да је задрмусам и отргнем из мрака у који је запала. А нисам умела или нисам могла. И много ми је жао због тога.

А онда је она рекла: „Али си била ту. Помогло ми је и само то што знам да си ту.“ Па се вратила себи. Па се вратила и мени. Мало другачија, али и даље прелепа.

Волим је јер ми је написала песму. И то епску. И то у десетерцу, са све цезуром на правом месту. Шаљиву, наравно. А како другачије?

Волим је јер је она моја „#reality_check“ другарица. „Ало, девојко, спусти се мало на Земљу“, чујем је како се дере с десетог спрата.

– Ти си скроз прсла.

– Не, ја сам се само заљубила.

– То сам и рекла.

Волим је јер воли мој ретардирани смисао за хумор.

– Јао, који си ти дебил. Морам да спавам, сутра идем на посао!

А највише је волим јер је она – она. И знам да шта год да се деси, она је ту.

Ауторка: Анђелија Анђелић