ПИСМО КЛАРИ

0
судови
Фото: Unsplash.com

Драга Кларо,
Одлучила сам да ти свакодневно пишем, јер ако оставим за касније заборавићу шта сам све имала да ти испричам. То значи да ћеш добити 365 писама до октобра идуће године. Мало ли је?

Овако Славица Бјелић отвара Фејсбук страницу Писма Клари. У писмима она се на духовит и шаљив начин обраћа Клари Цеткин, као жена савременог доба.

Топличанка се слатко насмејала, те преносимо њено

Прво писмо Клари, 8.3.2018. године

Драга Кларо, не стигох пре да ти се јавим, не замери. Право с посла отрчах у шупу да нацепам дрва како бих загрејала кућу пре него што ми муж дође. Доћи ће уморан и гладан. А ромиња и нека киша, бојим се прехладиће се. Знаш, када је прехлађен, много је нервозан. А то не волим. Волим да је увек насмејан као ја, тад знам да смо равноправни.

Док ми се ручак крчка на шпорету, пеглам и размишљам како да организујем остатак дана? Не знам да ли сам ти рекла, радим још пар хонорарних послића.

Хвала ти к’о сестри!

Да ми није тога не бих имала од чега ћерки пакет у војску да пошаљем. Ни сина не могу да изоставим. Треба му за депилацију. Каква бих ја мајка била када бих раздвајала децу!? Ако има за њу, мора да се створи и за њега!

Док пеглам ове мужевљеве кошуље тако ме обузме нека милина, јер и ту видим равноправност. Ја их перем и пеглам, а он их на себи носи. Лепо му стоје, да знаш.
Не могу да ти опишем која радост ме обузме при самој помисли да ће ми данас с посла донети цвет. Ево већ тачно годину дана како не видех каранфил. Скоро да сам и заборавила како изгледа.

Писала бих ти још, али кратка сам са временом. Сетих се да муж вечерас има прославу са колегиницама, а нисам му одабрала кравату. Ни одело. Некако смо блискији и равноправнији кад о томе размишљамо заједно.

Волим ову равноправност, некако ме употпуни. Да ми није тога тачно не бих знала шта бих са вишком слободног времена!

Поздрављам те до идуће године!

С. Б.

Аутор: Славица Бијелић