Александар има 11 година и лежи на Дечјем одељењу Опште болнице “Др Алекса Савић” у Прокупљу. Без маме. Мама Милијана је код куће са сестром Милицом. Милица има 12 година и епилепсију. Александров и Миличин тата је преминуо. Сво троје живе у трошној кући у Куршумлији. Јуче су им обили кућу.
Трошну кућу у којој живе скромно, на граници људског достојанства, са 10 000 динара татине пензије и још скромнијег дечјег додатка. Обили.
Ништа сем љубави и туге нису нашли.
У болници без пиџамице, сапуна и воде
Ове недеље се десило још нешто у животу малог Александра. Ученици III-3 одељења Медицинске школе “Др Алекса Савић” дошли су на редовне часове праксе баш на одељење где се он лечи и лежи већ неко време.
У тренеркици.
Од све деце на одељењу само је Александрова натказна била празна. Није било чак ни воде. Није имао пиџамицу, ни сапун. Мама је долазила кад је могла, јер брине о Милици која је такође болесна и захтева сталну пажњу.
Онда су ове добре и чисте душе, уместо препричавања неких другарских пошалица на школском одмору смислиле нешто невероватно. Нешто златно.
Организовали су се и купили му неке основне ситнице. Требало им је само пар дана да стидљиво изађу пред своје професорке неге и кажу да су прикупили новац, купили храну, воће, средства за личну хигијену и гардеробу. Желели су да изненаде Александра и однесу му све то у болничку собу.
Да у овој деци расту прави будући људи показала је и њихова иницијатива да о свему обавесте Црвени крст да се овој породици помогне. Ученици трећег разреда гинеколошко-акушерског смера данас су стали поред болничког кревета свог малог друга Александра и насмејали се својој професорки за фотографију.
Несвесни да су баш данас 28. новембра урадили нешто велико.
Да су учинили да се једно детињство насмеши.